Šta kažu stručnjaci da li se isplati vertikalni uzgoj

Stručnjaci veruju da je budućnost poljoprivrede u vertikalnom uzgoju. Međutim, mnogi proizvođači se sreću sa brojnim problemima koji često dovode do zatvaranja farmi. U poslednje vreme širom SAD i Evrope sve više se zatvaraju farme za vertikalni uzgoj povrća, upravo zbog gubitaka.

Kako je za AgFunder News objasnio Hiroko Koga, direktor tri najuspešnije farme za vertikalni uzgoj jagoda,  on je u ceo posao ušao vrlo oprezno jer je iz iskustva japanskih uzgajivača bio svestan mogućeg promašaja.

– Znao sam da će se i u Americi desiti potpuno ista stvar kao i u Japanu. Početkom 2.000 godine Japan je imao nekoliko stotina vertikalni farmi širom zemlje. Ljudi će bili zaista uzbuđeni zbog tehnologije koja se činila vrlo održivom i izgledala futuristički. A onda bi se borili da dokažu da je to održiv poslovni model. Danas skoro sve te farme su zatvorene – rekao je Hiroko.

Kako je objasnio sve to izgleda sjajno, ali je ekonomski neodrživo, posebno na duže staze.

Gde su greške?

Prema njegovom mišljenju prva greška koja je napravljena jeste izbor biljaka za vertikalni uzgoj. Većina farmera se odlučila za lisnato povrće kojem nije potrebno oprašivanje. Umesto toga on se odlučio za jagode i danas američkom tržištu nudi skupe japanske jagode koje se prodaju na komad. Nedavno je njegova kompanija lansirala novu sortu nazvanu Koyo bobice.

– Uzgajanje jagoda je još uvek neuobičajeno u vertikalnoj poljoprivredi, a veće razmere ovakve vrste proizvodnje su vrlo retko zastupljene u svetu. Gledajući probleme japanskih farmera odlučio sam da preskočim lisnato povrće i fokusiram se na jagode, zato što smatram da je to voće sa visokom dodatom vrednošću, većom zaradom, pa samim tim i isplativiji model poslovanja. Razlog zašto su jagode uzgajane na ovaj način skupe, njihova vrednost često je i pet dolara po komadu, je činjenica da su jagode jedan od najtežih voćnih vrsta za uzgoj sa stabilnim tempom i kvalitetom -rekao je Hiroko.

Prema njegovim rečima najveći problem kod uzgoja jagoda na vertikalnim farmama je oprašivanje.

– Veštačko LED osvetljenje na vertikalnim farmama otežava snalaženje pčela u takvom okruženju. Ovo je i glavni razlog zašto tehnologija vertikalnog uzgoja kultura koje cvetaju i traže oprašivanje nije mnogo napredovalo. Ukoliko ne koristite pčele i oslanjate se na ručno oprašivanje, gubite previše vremena i novca, pa ekonomska računica nema smisla – dodao je on.

Hiroko je problem oprašivanja rešio skupom aparaturom koja je mešavina veštačke inteligencije, podataka koje prikuplja kompjuter uz vizuelno prepoznavanje, a koju su oni prilagodili sopstvenim potrebama. Tehnologija za oprašivanje koju koriste daje im ogromnu prednost u odnosu na konkurenciju jer je nije lako nabaviti.

Međutim, ove mašine su preskupe za obične farmere, zato je on uložio dosta novca u istraživanje oprašivanja uz pomoć pčela u zatvorenom prostoru, ali još uvek nije zadovoljan rezultatima.

– Zaista želimo da saznamo da li možemo da postignemo savršeno oprašivanje u zatvorenom prostoru. Kada kažem „savršeno oprašivanje“, to nije samo 30%  ili 60% uspešnosti mora da bude 90%, ili više da bi to bilo ekonomski isplativo – pojasnio je Hiroko.

Kako do tri berbe godišnje?

Prema njegovim rečima oprašivanje je samo jedan od problema koji se može rešiti visokom tehnologijom. Drugi problem je kako uzgajati jagode tokom cele godine, odnosno imati tri berbe umesto jedne i to sa istog žbuna.

– Ako bismo uspeli, to praktično znači da bismo zarađivali tri puta više novca jer bismo proizvodili bez prestanka tokom cele godine umesto četiri meseca uzgoja jagoda na otvorenom. Zato radimo istraživanja kako jednu biljku jagode održati u životu 12 meseci, i to bez upotrebe pesticida, a da pri tome konstantno daju kvalitetan rod. Svako može da uzgaja jagode pod LED lampom, ali da li to mogu da urade u dovoljnom obimu i uz profit to je već drugo pitanje – rekao je Hiroko.

Kao veoma važan aspekt u proizvodnji jagoda na ovaj način on je naveo odabir sorte. Hiroko se odlučio za nekoliko sorti jagoda koje se izvorno gaje u japanskim planinama. Prema njegovim rečima, odabrao je baš njih kako bi američkim kupcima ponudio drugačije jagode po ukusu i teksturi u odnosu na one na koje su navikli.

– Omakasa sorta daje verovatno najmekšu vrstu jagoda u SAD. U početku smo je prodavali za 5 dolara po komadu, a sad je cena 2,50 dolara po jednoj jagodi. Koyo bobice, koje smo sad uvrstili u proizvodnju, malo su kiselije i čvršće pa više liče na jagode na koje su navikli američki potrošači. Njihova cena je 15 dolara za kutiju od šest jagoda – rekao je on.

Kako je dodao da, za sada, njihove jagode mogu da se naruče preko dostave ili kupe u ekskluzivnim radnjama za prodaju hrane koje su namenjene klijentima sa dubljim džepom.

Hiroko ne spori da je cena njegovih jagoda prilično visoka ali veruje da će se to korigovati.

– Mi smo još uvek u ranoj fazi proizvodnje i cilj je da svaki komad naših jagoda bude visoko kvalitetan u svakom trenutku. Kako se proizvodnja bude razvijala tako će jagode biti pristupačnije po ceni i načinu plasmana. U perspektivi želimo da ih prodajemo u svakom supermarketu po razumnim cenama – zaključio je Hiroko Koga.

Njegova kompanija trenutno ima tri vertikalne farme za uzgoj jagoda, i to dve na periferiji Menhetna i jednu u Los Anđelesu.

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

03.06.2024.

Sеdam konkursa za dodеlu podsticajnih srеdstava u oblasti poljoprivrеdе

28.05.2024.

Javni poziv za dodelu sredstava poljoprivrednim gazdinstavima

28.05.2024.

Dronovi donose značajnu ekonomsku korist

19.05.2024.

Aleksandar Martinović: Evropska unija najznačajniji spoljno–trgovinski partner Republike Srbije

18.05.2024.

Miloš Vučević: Međunarodni poljoprivredni sajam snažna je podrška privredi Srbije

17.05.2024.

Sutra počinje najvažniji agro-biznis događaj

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca