Paradajz je jedno od najpopularnijih povrća jer se odlično slaže sa raznim namirnicama. Zbog popularnosti, čak i kada nije njihova sezona, mogu se naći na rafovima prodavnica, a najčešće ih koristimo za pripremu raznih salata i soseva.

Veoma su popularne u mediteranskim kuhinjama i odlično se slažu sa mesnim pečenjima, a najčešće se služe samostalno kao prilog. Sama priprema je veoma jednostavna, pa ove godine odvojite malo slobodnog vremena i obradujte svoje najmilije ukusnim, domaćim sušenim paradajzom.

Milica Radivojević, PG Nataša Božić, poznatiji su kao Nataša i snajke.

„Svekrva je počela da se bavi sušenjem paradajza pre četiri godine. Imamo poljoprivrednike u Barandi i Opovu, koji proizvode paradajz za nas ističe Milica i dodaje: Sorta paradajza je šljivar.

Radi se o staroj domaćoj vrsti, duguljastog ploda, koji podseća na oblik šljive. Ova vrsta je prilično retka, a zbog ujednačenosti slada i arome je veoma ukusan. Za optimalan rast i razvoj, potrebno mu je dosta svetlosti i pogoduje mu umerena vlaga.

Plod je veoma  ukusan i sočan jer su mu slad i aroma veoma ujednačeni. Veoma JE rodan,odličan za pripremanje sos paradaiza u flaše.Verovatno su ga naši stari nazvali šljivar,zato što oblikom podseća na šljivU.

Na jednoj četkici može biti od 6 do 8 plodova. Zrela rana sorta – traje od 100 do 115 dana.

Seje se(dubina 0.5-0,7mm) u februaru – mart u tople leje, A u april-maj se rasadi na otvorenom.

Rasađivanje obavlja se po prestanku opasnosti od mraza, To je kraj aprila i prva polovina maja. Visoke sorte i hibridi rasađuju se na razmak 80×40-50cm , a niske na 80x30cm i 80-90+50x30cm. Biljke se spuštaju u zemljište do prvog lista.Proizvodnja direktnom setvom semena. Optimalno vreme setve u našim klimatskim uslovima je od 10. do 20. aprila. Biljka niče krajem aprila i početkom maja kada je rizik od pojave kasnih prolećnih mrazeva mali. Direktna setva se obavlja u redove na razmak 70 x 30cm ili dvorede trake 100-120×30-50cm. Dubina setve je 1-1,5 cm..

Osim paradajza, sade i šargarepu, paškanat, celer, peršun i luk jer im to treba za ostale proizvode.

„Imamo posebne sušare, sušimo prvo do 50 º C, pa onda preko 50, potrebno je oko 10 sati da se osuši. Za sušenje je pogodan zreo i čvrst paradajz. Paradajz opremo i osušimo. Nasečemo ga s oštrijim nožem na četvrtine, osmine ili na komadiće debele oko 5 mm. To sve rasporedimo po polici za sušenje. Na vreme sušenja utiče veličina paradajza. Veći komadi se suše duže. Paradajz sušimo na temperaturi od 50°C i 55°C, oko 8 do 10 sati. Dobro sušeni paradajz je tvrd i hrskav. Ukoliko pre sušenja posolite i pobiberite paradajz, možete ga ponuditi kao čips, priča nam Milica.

Imamo  sušeni paradajz u malinovom ulju, proizvodimo i vegetu bez soli.

Paradajz se suši u periodu od juna do septembra, jer ga posle nema. Kako ističe Milica za jednu sezonu mogu da osuše o tonu do dve  paradajza.

Sušeni paradajz može da se čuva oko dve godine, ali velika je potražnja tako da brzo prodaju.