Tamjanika (lat. Plectranthus sp.) je puzavica čije grane mogu da izrastu i do dva metra. Zbog specifičnog mirisa tamjana u našem narodu je poznata i kao Hilandarski bosiljak, ili Sveta Petka u čast hrišćanske svetiteljke koja je poznata kao zaštitnica žena. Razmnožava se reznicama koje se sa matične biljke uzimaju u jesen i stavljaju da se ožile na svetlo i toplo mesto. Tamjanika ne voli hladnoću, pa zimi obavezno treba uneti saksije sa terase kako ne bi izmrzla i propala. Ako je sadite napolju potrajaće jednu sezonu, jer čim udare prvi mrazevi ona će uvenuti. Ukoliko je gajite kao sobnu biljku onda može da potraje i više godina. Sadi se u proleće kad otopli i dnevne temperature dostignu barem 15 stepeni. Ima jak i razgranat korenov sistem, ali se i sama biljka prilikom rasta širi pa to treba uzeti u obzir prilikom izbora saksije. Sadi se u rastresit supstrat a na dno saksije ubacite sitan šljunak kako bi zemljište moglo da se dobro drenira. U suprotnom oko korena se vrlo brzo mogu stvoriti gljivice koje uništavaju žile i dovode do sušenja biljke. Listovi su jajastog oblika, svetlo zelene boje sa belom bordurom, dužine oko šest santimetara i veoma su dekorativni.

Saksije postavite na južnoj strani balkona jer voli toplotu, dobro podnosi direktne sunčeve zrake ali je tolerantna i uspeva i u zasenčenom prostoru. Tamjanika se tokom rasta širi i bokora pa je poželjno orezivati je kako biste imali lep oblik umesto da izdanci štrče na sve strane. Ukoliko je kombinujete sa drugim vrstama cveća u jednu žardinjeru nemojte saditi više od recimo jednoj struka tamjanike i jedne viseće muškatle i to na razdaljini od 20 cm kako bi imale mesta za širenje. Povremeno cveta sitnim belim i svetlo ljubičastim cvetićima koji su smešteni u male cvasti kao da su nanizani na grančice biljke.

Tamjanika nije zahtevna za uzgoj. Od proleća do jeseni obilnije se zaliva jednom u pet do sedam dana, ali treba voditi računa da se višak vode ne zadržava u podmetaču saksije. Jednom u dve nedelje potrebna je i prihrana tečnim đubrivom kako bi brže i lepše napredovala. Prilikom orezivanja grančice se mogu pobosti u supstrat i uz redovno zalivanje brzo će pustiti novi koren. Ukoliko tamjaniku kupujete kao već formiranu biljku birajte one koje su razgranatije bez previše izdanaka koji štrče. Kako savetuju ljubitelji i poznavaoci cveća treba kupovati biljke u dubljoj saksiji kojoj je koren bolje razvijen jer će brže napredovati nakon presađivanja. Vodite računa da nema crnu boju po ivici lista jer je to znak da je biljka bolesna.

Cela biljka a posebno listovi bogati su aromatinim uljima koji odbijaju insekte i najbolja su prirodna zaštita od invazije komaraca ili moljaca tokom leta. Tamjanika je otporna biljka i retko je pogođena bolešću. Ukoliko primetite odumiranje pojedinih listova koje najčešće kreće od samog vrha verovatno su je napale gljivice koje  prodiru u biljku kroz koren i zapušavaju sprovodne sudove. Gljivice se najčešće pojavljuju kad se biljka zaliva više nego što joj prija zato oštećene listove uklonite i napravite pauzu sa zalivanjem kako bi se sama biljka izborila sa gljivicama pod uslovim da nije zahvaćeno previše korena. Zbog svog jakog mirisa najčešće nije meta štetočina osim biljnih vaši koje se mogu pojaviti na poleđini listova, sisaju biljne sokove i tako uništavaju list. Umesto hemijskih sredstava pokušajte da je zaštitite na prirodan način. Potopite dve do tri šake iseckanog lista od paradajza u tri čaše mlake vode i ostavite da odstoji preko noći. Tečnost procedite i prespite u flašu sa rasprskivačem, pa ovim rastvorom isprskajte biljku posebno naličje donjih listova gde se najviše skupljaju biljne vaši. Sastojci lista paradajza koji su toksični za ove štetočine  ali neće oštetiti tamjaniku, niti su opasani za ljude.