Šta je to što u Župi povezuje vino i umetnost, odgovor je Kosta Botunjac, slikar i vinar koji godinama pravi vina od prokupca i pinoa, ali i malo poznate domaće sorte Jagoda. Kako nam je rekao Kosta to je mala porodična vinarija mala po kapacitetu ali velika po vinima, na površini od 2,5 hektara. Sorte su Burgundac crni, Jagoda autohtona župska sorta, Rizling italijanski i Prokupac.
„Kada je počelo savremeno srpsko vinarstvo, u Župi je počela da se sadi tamjanika, ja nisam hteo da sadim tu sortu. U starim zasadima sam imao nekoliko čokota Jagode, imala je tri imena tamjanika jagodarka, Ranka i Jagoda, u suštini to je vrsta Tamjanike, najstarija sorta u Župi. Ja sam iz starih zasada uzeo par čokota okalemio i zasadio. Kada sam napravio vino, ono je bilo spektakularno, sa svojim aromama i mirisima, i posebnim ukusima. Vino je bilo prvo poluslatko, pa polu suvo, sada kada je bila 12 berba ja sam odlučio da to bude polusuvo vino sa vrlo malo neprevrelog šećera koji će da daje plemenitost ovoj sorti, priča nam Kosta.
Vinova loza se u porodici gaji od kada je stigla u Župu. Deda Vučko i otac Slavimir, bili su čuveni vinogradari i vinari. I deda po majci, Dragomir, takođe je bio vinar i vinarski trgovac. Danas, tu tradiciju nastavlja Kosta Botunjac, za koga kažu da je najbolji slikar među vinarima, i najbolji vinar među slikarima.
Vinogradi se nalaze iznad porodične kuće i podruma, i po načinu na koji su zasađeni veoma su specifični. Naime, da bi se osigurao kvalitet roda, redovi vinove loze zasađeni su na razdaljini od tri metra. Pored toga, Kosta Botunjac dodatno smanjuje prinose tako što još neposredno posle cvetanja uklanja skoro 50% prinosa, a grozdove uklanja i kasnije. Takođe se u proizvodnji primenjuje i nauka, ali samo u okvirima zlatnih pravila prirode. Vinogradi su od podruma udaljeni 300m i nalaze se na 30m većoj nadmorskoj visini, tako da se proizvodnja od berbe, maceracije, fermentacije, taloženja i pretakanja, pa sve do čuvanja i negovanja vina, odvija na različitim visinskim stanicama. Ne koriste se pumpe, sva pretakanja i premeštanja vina odvijaju se prirodnim padom, sistemom spojenih sudova. U preradi se ne koriste kvasci, enzimi i ostala enološka sredstva. Ukratko, tako nastaje Pino Noar, crveni kralj Burgundije ili Crni Burgundac, kako ga mi nazivamo, jedinstveno, razigrano i posebno vino. Izazov je bio veliki, jer je sorta nežna i zahtevna i izuzetno se teško uzgaja. Vino se neguje i čuva od 18 do 24 meseci u hrastovim ovinjenim bačvama (ne barik).
Svoje prvo pino noar vino Kosta je napravio ratne 1999. godine. Dotle su proizvodili isključivo rinfuzu, i za taj je pino u Novom Sadu dobio zlatnu medalju što je jedina diploma koju je uramio. A savršen ram ove priče čini Jagoda 2020, hrskava, sveža, jako ekstraktna sa 14,5 % alkohola. Kosta rod ionako redukuje na pola, a potom je grad udario te ima svega šest-sedam stotina boca. Smeje se što se zbog takvih stvari ljudi hvataju za glavu, kaže da se život sastoji od dobitaka i gubitaka. Godišnje iz ove vinarije izađe 10 hiljada boca vina.
Pitali smo ga šta misli o sajmovima vina?
Volim kolektivne vinske događaje zbog komunikacije sa kolegama, zbog druženja, zbog istraživanja nekih novih ukusa, zatim, upoznavanja novih ljudi, a potom i upoznavanja tih istih ljudi sa našim vinima. Međutim, prevashodno je tu u pitanju razmena iskustava, degustacija baš novih vina i potraga za novim notama u poznatim vinima.
U asortimanu vinskog butika nalaze se Rasplet (italijanski rizling), već pomenuta Jagoda (polusuva priča za sebe), Pino Botunjac (pino noar), kao i Pino Svetih Ratnika (takođe pino; ime vina je deo Kostine porodične intime, i neka tako ostane). Ne bi trebalo zaboraviti i Sveti Gral, novi Kostin prokupac.
