Krastavac je jednogodišnja zeljasta biljka i pripada porodici Cucurbitaceae. Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju i u staklenicima i plastenicima, i kao industrijski (kornišon). Konzumira se u svežem stanju i kao kiseli krastavac. Male je kalorične vrednosti.

U narodnoj medicini krastavac se smatra za najbolje prirodno sredstvo za lečenje i negu kože. Veruje se da sok od krastavca leči manje čireve, uklanja mitesere, lišajeve i pege od sunca. Krastavac je nezamenljiv lek protiv opekotina jer hladi kožu, a pomaže i kod uboda insekata jer umanjuje svrab. Od stare Grčke i Egipta do danas žene su ga koristile  za ulepšavanje i negu kože. Grkinje su mešale sok od krastavca sa brašnom, a potom tu smesu stavljale na lice kako bi se osvežile i zadržale mladolik izgled. Kolutovi krastavca na očima umanjuju podočnjake pa se ovo i danas često koristi kao jedno od najefikasnijih načina za uklanjanje tamnih kolutova ispod očiju. Može se koristiti i kao maska za kosu koja postaje jaka i sjajna, ali i kao prirodno sredstvo za jačanje noktiju.

Lekovito je i seme krastavca koje se sveže ili osušeno u hladu služi za pripremu čaja. Smatra se da je čaj od semenski krastavca dobar za lečenje bešike i bubrega, a Francuskinje ga piju za odražavanje vitke linije.