Kajsija (lat. Prunus armeniaca) je višegodišnja biljka čije stablo raste između osam i 12 metara. Veruje se da su se kajsije u ishrani koristile još u praistoriji, ali smatra se da potiču sa severoistoka Kine. Prve kajsije u antičku Grčku je doneo Aleksandar Makedonski, a prvi zasadi nikli su zahvaljujući Rimljanima koji su sadnice preneli sa područja današnje Jermenije. Najveći proizvođač ovog voća na planeti je Turska sa godišnjom proizvodnjom od 730.000 tona. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji ima oko 1, 7 miliona stabala ovog voća a godišnje se u proseku proizvede oko 40.000 tona kajsija.
Koren kajsije je vretenastog oblika, sastavljen od glavnog stabla i bočnih, razgranatih korenova koji se šire i duboko prodiru u zemlju a ujedno pružaju podršku samom stablu. U zavisnosti od geografskog položaja i klime najčešće cveta početkom aprila. Beli ili bledo ružičasti cvetovi pojavljuju se na grana pre nego što samo stablo olista zbog čega je kajsija osetljiva na kasne prolećne mrazeve. Berba kajsija najčešće počinje u avgustu, osim ranih sorti koje dozrevaju već krajem juna. Prosečan životni vek jednog stabla je između 15 i 20 godina, a punu zrelost dostiže nakon pet do sedam godina. Zrelo stablo u punoj rodnosti daje u proseku između 100 i 300 kg ploda.
Plod kajsije je izuzetno zdrav zato što sadrži veliku količinu antioksidanata koji su ključni za jak imunitet, smanjenje stresa i jačaju sposobnost organizma da se bolje štiti od infekcija, upala i drugih bolesti. Sadrže lako svarljiva vlakna pa svakodnevno konzumiranje kajsija čistiti telo od toksina i bakterija. Ova voćka je bogat izvor vitamina A, E, B i C, kao i fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma. Sadrži i beta karoten koji joj daje specifičnu narandžastu boju. U svežem stanju kajsija ima vrlo malo kalorija svega 34 u 70 grama ovog voća koliko je u proseku težak jedan plod. Ovo voće je bogato kalijumom koji je važan za zdravlje srca i regulisanje krvnog pritiska. Brojna naučna istraživanja su dokazala da ishrana bogata kalijumom značajno smanjuje krvni pritisak što za rezultat ima 24 odsto manji rizik od srčanog i moždanog udara.
Međutim, važno je napomenuti da osobe koje imaju kardiovaskulrne ili bubrežne probleme ne treba da jedu previše kajsija posebno ukoliko su na redovnoj terapiji. Zbog obilja vitamina A i beta-karotena kajsije su dobre za zdravlje očiju. Imaju visok sadržaj vode, što ih čini osvežavajućim voćem koje doprinosi hidrataciji organizma. Kajsije su dobre i za zdravlje kože, poboljšavaju varenje, snižavaju šećer i holesterol, štite jetru.
Tokom procesa sušenja kajsije gube minimalno od svojih nutrijenata, ali je važno napomenuti da se povećava koncentracija šećera zbog čega su slađe i kaloričnije. Ukoliko se čuvaju na suvom, hladnom i tamnom mestu u dobro zatvorenoj ambalaži suve kajsije se mogu konzumirati mesecima.
Poslednjih godina među stručnjacima vode se velike polemike oko koštica kajsija koje sadrže jedinjenje amigdalin koje se u telu može pretvoriti u cijanid vrlo otrovnu supstancu opasnu po zdravlje zbog čega bi treba biti vrlo oprezan u konzumiranju koštica ovog voća. Ima i zagovornika teorije da amigdalin navodno može da pomogne u lečenju tumora, ali to nije naučno dokazano.
Zato je mnogo bezbednije koristi ulje od koštica kajsija zato što je amigdalin osetljiv na toplotu i tokom prerade se može smanjiti i razgraditi. Ipak, valja naglasiti da je ovo ulje, iako bogato esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima E i K i antioksidansima, izuzetno je kalorično pa ga treba umereno koristiti. Zbog svojih hidratantnih svojstva često se koristi u kozmetičkim proizvodima, ali i u aromaterapiji jer ima opuštajuće i umirujuće dejstvo koje može pomoći u smanjenju stresa.
