Kako unaprediti proizvodnju krompira

Suše tokom letnjeg perioda koje su poslednjih godina pogodile Evropu neminovno utiču i na proizvodnju povrća na otvorenom polju. Krompir je najčešće gajeno povrće u Velikoj Britaniji koja je na petom mestu u Evropi po godišnjoj proizvodnji ovog povrća. Zbog toga su britanski stručnjaci započeli sa nizom istraživanja kako bi unapredili proizvodnju krompira u situaciji promene klimatskih uslova, ali i pojave novih bolesti ovog povrća.

Kako pišu britanski mediji specijalizovani za poljoprivredu stručnjaci istražuju na više područja: radi se na novim vrstama semena koje bi lakše podnosilo sušu ali i bilo otpornije na bolesti i štetočine što bi dovelo do značajnog smanjenja upotrebe pesticida. Takođe, vrše se ozbiljna naučna istraživanja na polju navodnjavanja kako bi se uštedelo na vodi a istovremeno poboljšao rast krompira.

Borba sa plemenjačom

Krompir (lat. Solanum tuberosum) vodi poreklo sa Anda a u Evropu je donet u 16. veku. U pitanju je zeljasta biljka čiji jestivi deo je njena krtola. Krtole krompira se razvijaju usled bubrenja završnog, epigealnog dela dugih podzemnih stolona. Krompir spada u jednu od osnovnih i najpopularnijih namirnica na svetu. Bogat je gvožđem, fosforom, kalcijumom, magnezijumom i cinkom koji pomažu u jačanju strukture kostiju, dok vlakna, kalijum i vitamini C i B6 podržavaju pravilno funkcionisanje srca. Redovna konzumacija krompira takođe pomaže u snižavanju krvnog pritiska, sprečava zatvor i podržava metabolizam.

U želji da u narednih pet do 10 godina maksimalno smanje upotrebu pesticida britanski naučnici su započeli da sa istraživanjem sorti koje bi bile otpornije na bolesti a pri tome bi davale dobar rod. Uporedo sa stvaranjem novih sorti radi se i na otpornosti krompira na bolesti. Ova istraživanja još uvek su u eksperimentaloj fazi i čekaju se rezultati sa oglednih polja u Škotskoj.

Britanske povrtare zabrinjava i pojava nove vrste plemenjače kod krompira koja je otporna na većinu danas dostupnih fungicida. Plemenjača ili krompirova plesan je inače bolest je koja zadaje glavobolje uzgajivačima ovog povrća bez obzira da li krompir gaje po konvencionalnim ili organskim principima. Prvi znaci bolesti najčešće se javljaju pred kraj ili posle  cvetanja što zavisi od temperature, broja kišnih dana i količine padavina. Simptomi su vidljivi najpre na listovima krompira pojavom sivo – smeđih pega, dok se sa donje strane listova obrazuje beličasta plesnava skrama. Ova bolest se brzo širi i dovodi do sušenja listova a vremenom i cele biljke. Nova vrsta plemenjače koja je otporna na većinu fungicida za sada je registrovana samo u Danskoj ali stručnjaci veruju da je samo pitanje vremena kad će se pojaviti i u Britaniji. Zbog toga su naučnici sa čuvenog škotskog Instituta Džejms Haton započeli praćenje pojave ove plemenjače ali i proučavanje njene strukture kako bi se pronašao najbolji način za zaštitu krompira. Većina naučnika se slaže da je rešenje upravo u novim sortama krompira na kojima se radi a koje bi bile otpornije na ovu ali i druge bolesti ovog povrća.

Britanskim uzgajivačima krompira velike probleme zadaju i nematode,  valjkasti crvi koji napadaju krompir. U Škotskoj je primećeno da se površine na kojima se pojavljuju ove štetočine udvostručuje svakih sedam do osam godina što ozbiljno ugrožava proizvodnju krompira. Zato se uzgajivačima savetuje da menjaju sorte ali i mesto gde sade krompir i da preduzmu preventivne mere kako što je pravilan plodored i upotreba isključivo sertifikovanog sadnog materijala kako bi se izbegla ili barem umanjila pojava ovih štetočina.

Radikalna promena zalivanja

Britanska naučnica Ketrin Hitemberg radila je istraživanja kako što efikasnije koristiti vodu za zalivanje krompira tokom sušnih letnjih perioda. Na osnovu rezultata ovih istraživanja ona je došla do zaključka da neophodna radikalna promena zalivanja.

– Krtole krompira rastu preko noći i ukoliko su dovoljno snabdevene vlagom mogu bez veće štete da podnesu dnevne suše i da rast nastave naredne noći ukoliko imaju dovoljno vlage u zemlji – rekla je ona.

Kako je pojasnila zalivanje krompira treba sprovoditi tokom kasnih večernjih sati ili čak noću.

– Tokom dana voda od zalivanja se gubi jer žedna zemlja tokom suše upija više vode koja pri tome ne dopire u dovoljnoj količini do krtole krompira. Zato je neophodno promeniti raspored zalivanja i krompiru obezbediti dovoljno vlage tokom noći. Ovo se odnosi na period nakon nicanja biljke i formiranja krtole zato što se ugljeni hidrati u krompiru skladište tokom noći – objasnila je Ketrin.

Prema njenim rečima noćno zalivanje, bez obzira da li je u pitanju navodnjavanje kap po kap ili neka druga vrsta zalivanja, donela bi značajnu uštedu vode koja se pri tome ravnomernije raspoređuje zbog manje žedne zemlje usled nižih noćnih temperatura u odnosu na visoke dnevne  temperature tokom sušnog perioda.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

02.10.2023.

Koristiti zdrav i kvalitetan sadni materijal

21.09.2023.

Organska proizvodnja krompira

11.09.2023.

Liči na cveklu, ali je ukusniji i zdraviji od belog

08.08.2023.

Zašto je važno ogrtanje krompira

13.07.2023.

Vađenje krompira

26.06.2023.

Lisna buva krompira i paradajza

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca