Pridržavajte se mera

Uprava za veterinu preko veterinarskih organizacija na terenu, prati zdravstveno stanje i sprovodi stalni nadzor u populaciji domaćih i divljih svinja na afričku kugu svinja (AKS) na celoj teritoriji Srbije i preduzima sveobuhvatne mere u cilju sprečavanja širenja te zarazne bolesti.

Ponovo apelujemo na sve uzgajivače svinja da ukoliko primete promene zdravstvenog stanja ili imaju uginuća svinja na svom gazdinstvu da hitno obaveste svog veterinara, a neophodno je i da lovci preduzimaju propisane mere.

Podsećamo da je afrička kuga svinja virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja za koju vakcina ne postoji, a čija pojava je u Srbiji zabeležena 2019. godine.

Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.

Iako ljudi ne mogu da obole od ove bolesti, upravo oni predstavljaju jedan od glavnih faktora za prenošenje AKS, pa je od izuzetnog značaja da svako od nas pokaže ličnu odgovornost i poštuje sve propisane preventivne mere, kako bi zajedničkim delovanjem sa nadležnim instutucijama sprečili nove slučajeve AKS.

Svaki slučaj ili sumnju na pojavu virusa afričke kuge svinja treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru, a  uzgajivači svinja treba da se pridržavaju jasnih uputstava koje je za njih pripremila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Bolest se širi: kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama; ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane; kontaminiranom hranom, vodom; inficiranim krpeljima; odećom i obućom; kontaminiranim predmetima i opremom; prevoznim sredstvima; stajnjakom; leševima uginulih i zaklanih životinja; glodarima i insektima.

Kako prepoznati afričku kugu svinja: iznenadno uginuće jedne i više svinja; gubitak apetita; potištenost; povišena telesna temperatura do 42°C; krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa); krvav proliv; pobačaji; nesigurnost u hodu; otežano disanje i kašljanje, povraćanje.

Preventivne mere: ne hraniti svinje pomijama; izbegavati pašno držanje svinja; sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama; osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću; obavezna prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru; postaviti dezbarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje.

Samo odgovornim ponašanjem i pravovremenim reagovanjem svih nas štitimo naše svinjarstvo i sprečavamo širenje ove bolesti, zbog čega je neophodno preduzimati sveobuhvatne preventivne mere u kontinuitetu, kako od strane uzgajivača svinja, tako i od strane lovaca, klanica i nadležnih službi.

 

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

23.07.2024.

Zaraženo poručije od afričke kuge svinja

14.06.2024.

Afrička kuga širi se u selima kod Valjeva i Mionice

27.04.2024.

Afrička kuga pojavila se u okolini Kraljeva i Čačka

11.10.2023.

UPIS U REGISTAR OBJEKATA

03.09.2023.

Jelena Tanasković: Država će ispuniti sve što je obećala poljoprivrednicima a to je

21.08.2023.

Neki od zaključaka sa današnje sednice o AKS

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca