Održive prakse u poljoprivredi dobijaju sve više na značaju širom sveta kako raste svest da se način proizvodnje mora menjati da bi se proizvelo dovoljno hrane bez ugrožavanja prirodnih resursa i planete. Holandija, Danska, Švajcarska, Izrael i Japan istakle su se kao lideri u ovoj oblasti i mogu da posluže kao primer poljoprivrednicima u Srbiji, gde su prakse poput plodoreda i strip-till tehnike još uvek relativno nove.

Danski farmeri su među prvima prešli na tehnike precizne poljoprivrede, što je rezultiralo optimizovanim korišćenjem resursa i manjim uticajem na životnu sredinu. Fokus je na smanjenju primene hemijskih đubriva i pesticida, organskoj proizvodnji i integraciji obnovljivih izvora energije u poljoprivredu. Danska je jedna od vodećih zemalja u korišćenju energije vetra za napajanje farmi i veliku pažnju posvećuje očuvanju biodiverziteta na njivama. To uključuje ostavljanje prostora za divlje životinje, održavanje prirodnih staništa i sadnju zaštitnih pojaseva oko useva.

Japan često primenjuje system rotacije useva i plodoreda kako bi očuvao plodnost zemljišta i smanjio upotrebu hemijskih sredstava. Ove prakse pomažu u sprečavanju erozije zemljišta i održavanju prirodne ravnoteže u ekosistemu, a nisu nepoznanica ni za naše poljoprivrednike. Već skoro tri godine primenjuju ih vojvođanski proizvođači povrća, koje je Nestlé kao prve u regionu uključio u svoj globalni program regenerativne poljoprivrede.

Švajcarska je poznata po svojim praksama održive poljoprivrede, posebno u planinskim regionima. Poljoprivrednici daju prioritet očuvanju biodiverziteta i široko primenjuju agrošumarstvo i integrisane tehnike upravljanja štetočinama.

Uprkos sušnoj klimi, Izrael se svrstao među lidere u održivoj poljoprivredi kroz napredne tehnike navodnjavanja, preciznu poljoprivredu i upravljanje vodom. Poznat je po svojim sistemima za navodnjavanje „kap po kap“ i reciklaži vode. Precizna poljoprivreda je odavno stigla i na plodne ravnice Holandije, a „zemlja lala“ je pionir u vertikalnoj poljoprivredi i akvaponici – inovativnom načinu koji kombinuje uzgoj ribe i biljaka u vodenom supstratu,  bez zemlje.

Dronovi i farmerski roboti mogli bi da postanu najbolji saveznici i naših poljoprivrednika. U povrtnjacima Geneze i Telek Paprike se već treću godinu, uz podršku Nestlé-a, primenjuju prakse regenerativne poljoprivrede koje kombinuju tradicionalne i inovativne tehnike s ciljem očuvanja zemljišta, vode i biodiverziteta, a istovremeno doprinose manjoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte.

Primera radi, farmdroid u povrtnjacima Geneze ne troši fosilna goriva jer se napaja preko sopstvenih solarnih panela. Na polju je zamenio nekoliko teških mašina jer pored setve može da obavi i okopavanje korova i dve operacije oranja. Preciznom setvom smanjuje se na minimum primena herbicida i pesticida, čime se čuvaju zemljište, voda i korisni insekti.

Regenerativna poljoprivreda jedna je od najvažnijih globalnih inicijativa Nestlé-a u cilju očuvanja životne sredine, zaštite biodiverziteta i unapređenja zdravlja zemljišta za buduće generacije. Ove godine su u program uključeni i domaći proizvođači suncokreta i na jesen ih očekuje prva žetva iz regenerativne poljoprivrede. U obradi su primenjivali strip-till tehniku plitkog oranja u trakama koja minimalno remeti zemljište i pomaže mu da zadrži vlagu i hranljive materije.

Nestlé će dalje širiti program regenerativne poljoprivrede s ciljem da što veći broj naših ratara i povrtara uključi u moderne prakse održive poljoprivrede po uzoru na zemlje koje su lideri u ovoj oblasti.