Izuzetno lekovita bilja iako je korov

Bokvica je u našem narodu poznata kao izuzetno lekovita bilja, iako je u pitanju korov. Raste na livadama, po šumovima, pašnjacima, gradskim parkovima, pored puteva ali i u baštama ređe na njivama. Brzo se širi i prilično je otporna na herbicide pa zadaje veliku glavobolju poljoprivrednicima, posebno povrtarima. Ima neverovatnu sposobnost da se prilagodi gotovo svim uslovima života i raste širom sveta. Postoje brojne vrste ove biljke a kod nas su najčešće zastupljene ženska (lat. Plantago major) i muška (lat. Plantago lanceolata) bokvica koje se razlikuju po obliku lista. Ženska bokvica ima velike, okrugle listove i cvetove koji se nalaze na visokom stablu. Muška bokvica ima uske listove prošarane „venama“.

Tačno poreklo bokvice nije poznato, ali najstariji zapisi iz antičke Grčke i Rima govore da se još tada koristila u lekovite svrhe. Kasnije je preneta u ostale delove sveta pa je danas jedna od najrasprostranjenijih korovskih biljka na planeti. U našem narodu poznata je i pod imenima konjsko rebro, koncula, žilovak, trputac…

U pitanju višegodišnja zeljasta biljka koja najčešće naraste između 10 i 30 centimetara. Bokvica ima vlaknast i razgranat korenov sistem. Glavni koren  je tanak i pruža se duboko u zemlju, a od njega se formira mreža sitnijih vlaknastih korenova koji se prostiru u površinskom sloju tla. Na ovaj način bokvica maksimalno apsorbuje vodu i hranljive materije iz šireg područja. Zbog svog razgranatog korenovog sistema ova biljka je sposobna da efikasno iskorišćava raspoložive resurse iz zemljišta i opstane čak i u uslovima sa manjkom vode ili hranljivih materija. Koren bokvice ima sposobnost regeneracije pa ako se biljka ošteti ili otkine, često će iz preostalih delova korena ponovo izrasti nova biljka što doprinosi njenoj sposobnosti brzog širenja i opstanka.

Ova biljka ima karakteristične listove po kojima se identifikuje. Ženska bokvica ima velike okrugle ili srcolike listove sa izraženim venama koje se šire iz središta prema ivicama. Obično imaju naglašenu teksturu i blago nazubljene ivice. Muška bokvica ima uske listove u obliku lancea koji su blago nazubljeni po ivici. Sam izgled lista može da varira u zavisnosti od starosti biljke i uslova rasta. Mlađi listovi obično imaju nešto drugačiji oblik u odnosu na starije listove, ali generalno bokvica se prepoznaje po svojim karakterističnim listovima koji su najčešće u obliku rozete pri osnovi biljke.

Bokvica ima dugotrajan period cvetanja od ranog leta do jeseni. Cvetovi su sitni, neupadljivi i grupisani u cvasti odnosno klasje. Obično su beli ili blago zelenkasti, a ponekad mogu biti crvenkasti ili žućkasti. Cvetovi  privlače pčele i leptire koji prenose polen i pomažu u oprašivanju biljke. Nakon oprašivanja, biljka formira plodove koji su malene, čvrste i okrugle kapsule koje sadrže seme bokvice. Ove kapsule kasnije pucaju i oslobađaju seme, čime se omogućava razmnožavanje i širenje biljke na nova područja.

Samo jedna stabljika bokvice sposobna je da proizvede od nekoliko stotina do nekoliko hiljada sitnih semenki koje klijavost zadržavaju i do 10 godina.

Iskorenjivanje bokvice može biti izazovno zbog njene sposobnosti brzog širenja i otpornosti. Može se ukloniti ručno, čupanjem iz korena koji je neophodno u potpunosti ukloniti kako bi se sprečio ponovni rast ovog korova. Redovno košenje takođe je jedna od efikasnijih metoda posebno ako je bokvica u fazi cvetanja, jer se na taj način biljka sprečava da proizvodi seme i razmnožava. Kada je u pitanju upotreba hemijskih sredstava najčešće se koriste herbicidi koji sadrže aktivne sastojke kao što su 2,4-D, dikamba ili glyphosate koji se koriste za suzbijanje ove vrste korova. Pre upotrebe ovog ili bilo kog drugog herbicida neophodno je potražiti savet stručnjaka koji će vam reći u kojoj meri i kako da upotrebite sredstvo za najbolje efekte a da pri tome ne ugrozite ostale biljke, recimo u povrtnjaku. Prema savetu iskusnih baštovana preventiva je najbolja zaštita od pojave ovog i drugih korova što podrazumeva održavanjem čistim ne samo deo u kome je bašta već i okolnih površina.

Bokvica je biljka koja se još od antičke Grčke koristi kao lek u narodnoj medicini. Sadrži različita bioaktivna jedinjenja koja mogu imati blagotvorne efekte na zdravlje čoveka. Bokvica ima protivupalno delovanje posebno kad su u pitanju problemi sa kožom ili opekotine. Olakšava iskašljavanje šlajma pa je korisna protiv kašalja, bronhitisa i prehlade. Kada je u pitanju spoljašnja upotreba bokvica pomaže kod bržeg zarastanja rana, a zbog alantoina koji sadrži podstiče regeneraciju tkiva, ali i pomaže u suzbijanju bakterija i gljivica. Bokvica se u lekovite svrhe najčešće koristi kao oblog ili čaj, ali je preporuka da se pacijent konsultuje sa lekarom ili stručnjakom za lekovite biljke pre upotrebe kako bi se ova lekovita biljka na maksimalan način iskoristila u terapijske svrhe.

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

28.03.2024.

Začin, čaj i sredstvo za inhalaciju

26.03.2024.

Kako se gaji neven

22.03.2024.

Neprocenjiv dar prirode

19.03.2024.

Satura čajevi stigli i do Australije

14.02.2024.

Biljka besmrtnosti

12.02.2024.

Prirodna apoteka u ljutom korenu

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca