Kod planiranja organske proivodnje veoma je bitna lokacija na kojoj će biti podignut zasad. Parcela na kojoj se proizvodnji voće po organskim principima najpre treba da bude udaljena 5 do 6 metara od drugih konvencionalnih površina. Na taj način sredstva koja se primenjuju na tim parcelama ne mogu preći na organski zasad.Ukoliko ne postoji ta razdaljina, u organskoj poljoprivredi se formiraju tzv. eko barijere (zaštitni pojasevi) koje čine cvetne i lekovite biljake koje sprečavaju kontakt sintetičkih pesticida sa organskim voćnjakom.Zatim, ekspozicija na terenu je veoma bitna za uzgajanje organskog zasada.
U praksi se kao najbolja ekspozicija pokazala južna ili jugoistočna, zato što je toplije a samim tim bolje se iskorišćava sunčeva svetlost i brzo se dižu jutarnje rose što je važan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije, jer im ovakvi uslovi manje pogoduju u odnosu na uslove vlažne sredine.Takođe, preventivno za bolesti i štetočine treba izabrati mesta sa dobrim strujenjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle a vazdušna i površinska vlaga se ne zadržavaju mnogo.Izbor zemljišta je takođe od velikog značaja prilikom podizanja organskog zasada. Tako dobro zemljište treba da ima sledeće karakteristike: laku propustljivost, brzo zagrevanje u proleće, da se posle setve ne stvara kora površinskog sloja, da dobro upija obilne padavine i duži period zadržava zimsku i vlagu od kiše u toku vegetacije.
