Liči na cveklu, ali je ukusniji i zdraviji od belog

Ljubičasti krompir nije običan beli krompir sa drugačijom bojom kore, već povrće čije meso ima ovu neobičnu boju, pa po izgledu, ali ne i ukusu podseća na cveklu. Jela od ljubičastog krompira oduševila su najprobirljivije gurmane u skupim pariskim restoranima, u Americi se već proizvodi čips od ovog krompira, dok je u Koreji glavni sastojak kozmetičkih proizvoda, poput sapuna i maski za lice protiv bora i starenja. Osmišljena je čak i dijeta na bazi ljubičastog krompira, jer se veruje da ne goji za razliku od svog belog rođaka. Uzgaja se i u Srbiji od Prokuplja do Dragačeva, odvajkada poznatog po uzgoju ovog krtolastog povrća. Radoznale kupce najviše zanima hranljiva vrednost ovog povrća, ali i kako se priprema. U odnosu na klasične vrste krompira nema neke velike razlike u pripremi, može da se kuva, peče, da se koristi kao varivo, za salate ili dodatak glavnom jelu. Kuvari jedino izbegavaju prženje u dubokom ulju, jer upija masnoću i gubi ukus. Kako god ga pripremali ne gulite koru koja sadrži najviše hranljivih sastojaka.

Ljubičasti krompir vodi poreklo iz Južne Amerike, tačnije iz Perua i Bolivije gde se već dugo koristi u ishrani. Nije u pitanju veštački stvorena sorta, a svoju neobičnu boju duguje prirodnim biljnim pigmentima. Veruje se, mada to nije i naučno dokazano, da je ljubičasti krumpir zapravo daleki predak belog krumpira koji je vremenom izgubio boju. Danas postoje brojne sorte ovog krompira koje se razlikuju po nijansi pulpe koja može biti od bledo ljubičaste do tamne, čak i plave boje. Prilagođava se klimatskim uslovima pa se uspešno gaji u predelima ruskog Urala, u Francuskoj, Škotskoj, Kanadi, Južnoj Koreji, SAD…

Kako tvrde srpski uzgajivači u podkopaničkom kraju prinos ljubičastog krompira je odličan, čak i bolji u odnosu na neke druge bele i crvene sorte.

Kada je u pitanju uzgoj ljubičasti krompir ne zahteva posebnu negu u odnosu na svog običnog rođaka. Proklijalo seme sadi se na njivi u maju, a potom okopava, zaliva i zagrće kao i svaki drugi krompir. Prednost je što je otporniji na bolesti, pa je idealan za organski uzgoj. Zreo krompir se vadi u avgustu i,u zavisnosti od sorte najčešće daje tri do četiri kilograma ploda koji dugo zadržava svežinu zahvaljujući debljoj kori. Po ukusu podseća na običan krompir uz blagi orašast ukus i bogatu kremastu strukturu. U zavisnosti od sorte plod može biti manji do 70 grama sa svetlo ljubičastom korom i mesom do krupnijih plodova sorte „Jorgovan“ koju su razvili ruski uzgajivači. U pitanju je vrlo popularna gurmanska sorta koja se kuva meko i ne gubi oblik prilikom pripreme. Ljubičasti krompir je uglavnom duguljastog oblika, meso je intenzivne ljubičaste boje, kora je nešto tamnija i boju zadržava i nakon termičke obrade. Razlog za to je visoka koncentracija antocijanina koji sadrži visok antioksidativni efekat i utiče na normalizuju metaboličkih procesa u organizmu.

Uprkos tome što predstavljaju veliki izvor energije, vlakana, vitamina i kalijuma, generalno krompir kao povrće nije na listi namirnica koje se preporučuju za svakodnevnu konzumaciju. Ipak, stručnjaci veruju da bi upravo ljubičasti krompir ovu situaciju mogao promeniti zahvaljujući velikom brojnim lekovitim svojstvima koji blagotvorno dejstvo na zdravlje.

Naučna istraživanja su potvrdila da krompir sa ljubičastim pigmentom ima velike količine hlorogenske kiseline supstance koja utiče na regulisanje povišenog krvnog pritiska. Lekovita svojstva ovaj krompir duguje zdravim biljnim pigmentima, bogat je vitaminom C i kalijumom, ima obilje antioksidansa kao što su antocianini, karotenoidi i fenolske kiseline, koje umanjuju hronične upale povezane sa srčanim bolestima i šlogom. Naime, prema sprovedenim kliničkim studijama pacijenti koji redovno konzumiraju ljubičasto povrće, pa i ovog krompira, mogu poboljšati vid, ali i smanjiti rizik od ateroskleroze, odnosno bolesti zapušenih arterija koje mogu dovesti do srčanog i moždanog udara. S druge strane trebalo bi da ga izbegavaju ljudi koji pate od niskog krvnog pritiska.

Ljubičasti krompir je jedan od omiljenih namirnica čuvenog britanskog kuvara Gordona Remzija koji ga najčešće koristi u salati. Prema njegovom savetu krompir se obari u ljusci u slanoj vodi najviše 20 minuta. Potom se od njega pravi salata u kombinaciji sa sirom, ribom, mesom, kobasicama, dimljenim mesom, mahunarkama, odnosno sa svim što vam padne napamet ili imate u frižideru.

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

19.03.2024.

Prvi mladi krompir iz Leskovca

02.10.2023.

Koristiti zdrav i kvalitetan sadni materijal

21.09.2023.

Organska proizvodnja krompira

17.08.2023.

Potraga za zdravom hranom

08.08.2023.

Zašto je važno ogrtanje krompira

13.07.2023.

Vađenje krompira

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca