Salata može da se gaji cele godine, na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru. Dovoljno je ispoštovati nekoliko uslova i uspeh neće izostati.
Prvi i možda najvažniji uslov je odabrati adekvatnu sortu za određeni period gajenja. Ukoliko se iz nekog razloga odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati. Može se desiti da ukoliko se gaji prolećna sorta zimi, salata uopšte ne zavije glavicu, a ukoliko se zimska sorta gaji u leto ili proleće, da veoma brzo obrazuje cvetno stablo.
Drugi uslov je poznavati temperaturne zahteve salate. Iako su ti zahtevi vrlo skromni, treba znati da je optimalna temperatura za zavijanje glavice 16 C, minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fiziološke funkcije 5 C, maksimalna 20-25 C. Salata može opstati i na nižim temperaturama od 5 C, pa čak izdržati i kratkotrajne mrazeve od -8 C, ali će u tom slučaju kvalitet biti vrlo loš (smežurani i tvrdi listovi), a biljka će značajno produžiti vegetaciju. Takođe treba znati da temperaturna razlika između dana i noći ne bi trebalo da bude veća od 10 C.
Za ovaj proizvodni period važno je napomenuti da je nedostatak svetlosti limitirajući faktor, tako da svetlost određuje dužinu vegetacionog perioda. Greška je ukoliko nedostatak svetlosti u ovom periodu pokušavamo da kompenzujemo povećanjem temperature. U tom slučaju se formiraju nekvalitetne i rastresite glavice.
Proizvodnja rasada salate traje od 4- 6 nedelja u zavisnosti od doba godine i uslova. Leti, kada su visoke temperatura i salata ima obilje svetlosti, proizvodnja rasada traje kraće, negde oko 4 nedelje, dok je zimi taj period za nedelju do dve duži. Različito vreme je potrebno i ukoliko su kocke u kojima pravimo rasad različite veličine. U većim kockama rasadnički period je duži pošto biljci treba više vremena da formira korenov sistem, ali posle rasađivanja takve biljke baš zbog jačeg korena brže napreduju i nadoknađuju izgubljeno vreme tokom rasadničkog perioda.
U ovom periodu biljke traže đubriva sa povećenim procentom fosfora kao što su 15:30:15, ili 10:40:10. Ukoliko same kocke u sebi sadrže đubrivo, tada treba 1-2 puta đubriti pred sam kraj proizvodnje rasada.
Kod proizvodnje zimske salate, rasad obavezno mora proći period kaljenja, sve dužim provetravanjem i spuštanjem temperatura. U letnjoj proizvodnji rasada obavezno je senčenje.
U zavisnosti od načina proizvodnje rasada, različita je i tehnika rasađivanja. Ukoliko je rasad pravljen u kockama, kocke se ulažu do 1/3 u zemlju. Ako je rasad pravljen u čašama, tada se ulaže u zemlju. Sadnja se obavlja se ručno i mašinski Sorte sitnijih glavica rasađuju se gušće (20×20 cm), a krupnijih ređe (30×30 cm).
Na većim površinama sadnju obavljati u višeredne trake. Malč folije se dosta koriste i daju odlične rezultate. Pre rasađivanja zaliti i kocke i zemljište, a posle rasađivanja zemljište i to sa 4-5 mm vode u kojoj je rastopljeno đubrivo sa povećanim procentom fosfora. Veoma je važno obratiti pažnju na sadržaj azota u zemljištu. Veće količine azota mogu uticati na kvalitet listova i na obodu se stvara smeđi prsten.Najbolje je koristiti za pokrivanje objekta kvalitetne,višegodišnje UV folije debljine preko 0,15 mm. Folije koje imaju antikapajući efekat omogućavaju lakšu kontrolu bolesti.
Sukcesivno prispevanje salate za berbu postiže se u toku zime, bez zagrevanja objekta samo planskomsetvom i pre svega kombinacijom više folija (najčešće dve) i agrotekstila.
Pošto se proizvodnja u zaštićenom prostoru obavlja u hladnijem delu godine vegetacija salate je duža. Visoke temperature u objektu za vreme sunčanih zimskih dana (efekat staklene bašte) dovode do kondenzacije vlage i stvaranja pogodnih uslova za pojavu pojedinih bolesti.
Provetravanje objekta bi bila osnovna mera nege kojom regulišemo temperaturni režim.
