ZNAČAJNA ŠTETOČINA KUPUSNJAČA

Kupusni moljac (Plutella xylostella L.) je rasprostranjen globalno, gde se gaje kupusnjače i smatra se najrasprostranjenijim leptirom na svetu, a smatra se jednom od glavnih štetočina povrtarskih krstašica a zavlači se i u glavice, čime nanosi još veće štete jer smanjuju tržišnu vrednost biljaka. Pri masovnoj pojavi lisna masa biljaka domaćina može biti potpuno uništena. Kupusni moljac je štetočina koja je puno proučavana i ujedno jedna od najtežih za suzbijanje jer vrlo brzo razvija rezistentnost prema insekticidima.

Kupusni moljac je leptir, dužine tela 5-9 mm a raspon krila od 12-16 mm. Prednja krila su sivosmeđa sa karakterističnom beličastožutom talasastom prugom na zadnjoj ivici koja se dobro vidi pri mirovanju. Zadnja krila su pepeljastosiva oivičena dugom resicom. Jaja su ovalna, spljoštena, sitna, smeže položena žućkasto-bela, a kasnije svetlo zelena. Ispiljene gusenice su u početku žućkastomrke a kasnije zelene do tamnozelene sa crnim mrljama i smeđom glavom, sa retkim dlačicama i duge do 12 mm. Lutka je duga 5-6 mm, zelena ili sivkastozelena a nalazi se u retko opletenom beličastom kokonu. Ova štetočina u našim uslovima razvija 2-3 generacije godišnje, a prezimljava kao lutka u vretenastom, mrežastom kokonu, na lišću, drveću, šiblju, drvenim ogradama i sl. Leptiri se javljaju krajem aprila i žive 3-4 nedelje (mužjaci kraće). Aktivni su noću i u sumrak, slabo lete, ali ih zato vetar prenosi na veće daljine. Ženke polažu oko 150 jaja na korovske ili gajene krstašice, u grupicama od po 2-8 komada na naličje lišća, u udubljenja glavnih lisnih nerava. Iz njih se posle 5-7 dana pile gusenice, koje su vrlo živahne kad su uznemirene. Prva 2-3 dana po piljenju prave kraće ili duže mine duž glavnih lisnih nerava, a zatim izgrizaju donje slojeve lista, ostavljajući samo gornju pokožicu u vidu „prozorčića“. Ti „prozorčići“ se postepeno sjedinjuju, tanka opna otpada, pa na listu ostaju manji ili veći otvori i list dobija izgled fine čipke. Gusenice mogu da se zavlače i u glave krstašica, čime nanose još veću štetu. Kod karfiola gusenice oštećuju i glavicu, odnosno ružu pa je čine neupotrebljivom. Ishrana i razviće gusenice traje 2-4 nedelje. Najviše su ugrožene srednje i kasnostasne sorte, jer se njihov razvoj poklapa sa drugom ili trećom generacijom moljca koje su daleko brojnije od prve, pa dolazi i do preklapanja generacija. Kupusni moljac je oligofagna vrsta, koja se sreće na gajenim kupusnjačama (naročito na brokoliju, karfiolu, kupusu, rotkvi i dr.) a i na divljim i nekim ukrasnim krstašicama.

Štete su obično različite, međutim, toplo i suvo vreme pogoduje razviću štetočine, pa se poslednjih godina unazad beleži jača pojava moljca i znatno veće štete u tradicionalnim rejonima gajenja kupusa kod nas (Futog, Begeč i dr.).  Hladno i kišovito vreme, naročito pljuskovite kiše smanjuju brojnost vrste jer spiraju gusenice sa lišća.

Kod suzbijanja ove štetočine naročito dubljom obradom zemljišta (zaoravanjem) ili spaljivanjem treba unišititi ostatke kupusnjača, navodnjavati tokom leta, svim merama ubrzati razvoj i jačanje biljaka, a napadnute biljke pri proređivanju treba odmah uništiti. Dobre rezultate obezbeđuju i plodored, prestanak proizvodnje kupusnjača tokom jedne godine, primena lovnih, žutih lepljivih i feromonskih klopki, ometanje parenja i dr. U nekim zemljama koriste parazitoidske ose (npr. Cotesia plutellae) koje gaje i ispuštaju na polja. U poslednje vreme raste interes za korišćenjem patoena insektata poput Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae, bacilovirusa i entomopatogenih nematoda. Ekstrakti nekih biljaka poput Azadirachta indica i dr. Ispoljavaju visoku insekticidnu efikasnost ili antifiding efekat, dok ekstraki drugih biljaka odbijaju ženke da polažu jaja. Hemijski tretmani se sprovode ukoliko se pregledom registruje minimum 10% napadnutih biljaka (prisustvo larvi) a u Republici Srbiji su registrovane sledeće aktivne materije: tau-fluvalinat, deltametrin, spinetoram, metaflumizon, hlorantraniliprol-lambda-cihalotrin, hlorantraniliprol.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

13.12.2023.

I dalje najprodavaniji

09.11.2023.

Korak po korak do kvalitetnog rasada ranog kupusa

26.04.2023.

Zaštita kupusa

27.02.2023.

Prethodne nedelje na Veletržnici Beograd na prvom mestu po obimu trgovanja našao se kupus

16.01.2023.

Šta se najviše prodaje na Veletržnici

29.11.2022.

Šta se najviše kupuje na Veletržnici

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca