Težak rad od jutra do mraka, poslovi u kući, njivi i u štali ono su što boji dane žena na selu. Na njihovim leđima najteži je teret. Tako je bilo pre pola veka, a tako je i danas 15. oktobra, kad se obeležava Međunarodni dan žena na selu.
- oktobar je ustanovljen kao Međunarodni dan žena na selu na nivou Ujedinjenih nacija. Ovaj dan se obilježava organizovanjem raznih aktivnosti i događaja koji ukazuju na težak položaj žena na selu. Žene na selu mnogo rade, a malo imaju, i njihov položaj je veoma težak.
– Po meni je žena na selu veća ličnost nego zaposlena žena, žena na selu ima kuću, dvoriste i sve se od nje očekuje. Kada završi kućne poslove, od peglanja, raspremanja, čišćenja i kuvanja, ide na njivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku, pa se vrati na njivu, a često kao i mi, dok smo se bavili povrtarstvom ne spava kako bi sve stigla”, kaže Gordana Martać iz sela Gnjilica kod Raške.
One neretko rade i po 12 sati dnevno, naročito tokom letnje sezone kad su u jeku poljoprivredni radovi na njivi i u voćnjacima. Bez slobodnih vikenda, većina njih odmara samo kad su crkvenom kalendaru imena svetaca ispisana crvenim slovima. Na njih u većini slučajeva od rane zore čekaju krave i ovce u štali, a zatim kad te obaveze završe na red dolaze kuća i kuhinja.
– Do grada idem samo u nabavku ili kod doktora, da posetim decu, – i to na brzinu.
Pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava
