Razgradnja žetvenih ostataka dodavanjem bakterija i gljiva humifikatora

Trenutno je berba srednje kasnih i kasnih hibrida kukuruza u pčinjskom okrugu tako da je na njivama prisutni žetveni ostaci. Svedoci smo da se oni najčešće pale po poljima i da za to niko ne odgovara a prave velike štete kako degradacijom zemljišta tako i štetama na višegodišnjim zasadima.

U pčinjskom okrugu već jednu deceniju smanjuje se sadržaj humusa jer se ne primenjuje organsko djubrivo-(stajnjak) niti se zaoravaju žetveni ostaci. Za samo 20 godina, procenat humusa u zemjlištu se sa 3-4% smanjio na 1,5-2% i ispod, brojnost i raznovrsnost živog sveta je smanjena, gliste skoro da nema u zemljištu. Naša zemljišta su u sve lošijem stanju na većini parcela. Nema primene plodoreda, u kontinuitetu se primenjuje intezivna ratarska proizvodnja i gaje hibridi koji zahtevaju iznošenje puno hraniva. Iz zemljišta se iznose minerali, a iskorišćavanje mineralnih đubriva se smanjuje. Gubici hraniva iz zemljišta su sve veći. Biljka dobija sve manje nutrijenata, a zemljište i vode se zagađuju i sama proizvodnja postaje sve skuplja.

Žetveni ostaci mogu biti veoma vredan resurs, ali samo ako se razgrađuju. Zbog smanjene aktivnosti i brojnosti zemljišnih organizama, zbijenosti zemljišta, nedostatka vazduha u zemljištu i deficitom vlage dešava se slabija razgradnja žetvenih ostataka.

Praktično, sve se više traži od zemljišta, a gotovo se ništa ne ulaže da se održi njegova plodnost i to je glavni uzrok problema sa prinosima. Osnovna osobina zemljišta je plodnost, odnosno, sposobnost da se biljkama obezbedi neophodne hranjljive materije, a za to ne postoji rešenje.

Slama više vredi kada se zaore, nego kada se iznese sa parcele i proda. Međutim, ukoliko se zaoru samo žetveni ostaci, trebaće im dosta vremena da se razgrade. Razgradnjom žetvenih ostataka sa mikrobiološkim djubrivom se obezbeđuje značajna količina biljnih nutrijenata, povećava se sadržaj humusa i popravljaju fizičke osobine zemljišta.Takodje ne dovodi do azotne depresije u zemljištu.

Tretiranjem žetvenih ostataka mikrobiološkim djubrivom (za razgradnju žetvenih ostataka) obezbeđuje se značajna količina nutrijenata za ishranu biljaka već u rano proleće. Zbog toga je ovo najbolji način da se nadoknadi nedostatak stajnjaka. Žetveni ostaci tretirani mikrobiološkim djubrivima se transformišu u humus uz istovremeno oslobađanje biljnih nutrijenata, čime se ubrzava razgradnja, čineći zemljište u rano proleće plodnijim, vlažnijim, toplijim i spremnijim za setvu.

Oslobađanjem hranljivih materija iz žetvenih ostataka na jeftin način se obezbeđuje biljkama hrana koja im je dostupna tokom celog perioda vegetacije i to u zoni korena. Istovremeno, poboljšavaju se fizičke karakteristike zemljišta i stvaraju uslovi za bolji rast korena i živi svet u zemljištu, prvenstveno ponovna pojava kišnih glista. Poboljšanjem uslova u zemljištu povećava se i brojnost i aktivnost zemljišnih mikroorganizama koji će hranivo pretvoriti u biljkama pristupačne nutrijente. Sve ovo zajedno rezultira dobrom i izbalansiranom ishranom biljaka.

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

22.01.2024.

Agrotehnika jarog ječma

05.12.2023.

U kakvom su stanju usevi ozimih strnih žita u Pirotskom kraju

02.11.2023.

STANJE KRMNIH USEVA I RADOVI TOKOM ZIME

27.10.2023.

Kada je vreme za setvu pšenice

09.10.2023.

Ovu su hemijske mere suzbijanja štetočina uljane repice

21.09.2023.

Berba i čuvanje kukuruza

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca