Kako zbog cene tako iz bog stečenog znanja u dugom periodu proizvodnje na svom imanju ili u blizini paradajz zauzima velike površine kako na otvorenom tako i pod plastenicima. Time je on jedna od najznačajnijih vrsta u povrtarstvu. Prinosi su različiti i na otvorenom se postižu prinosi koji su mnogo manji od potencijala gajenih sorata i hibrida. Negde je prinos i 9t/ha , a pored rečnih dolina i na plodnom zemljištu i 40-50t/ha. Proizvodnja u Srbiji nije dovoljna da zadovolji potražnju, tako da se uvozi i iz okolnih zemalja. Paradajz se upotrebljava u celom svetu tako da deo naše proizvodnje se i izvozi.

Paradajz traži kada se rasadi da najniža temperatura bude 15 stepeni C , a najviša do 35 stepeni C u trajanju do 150 dana. Niže temperature od 9 stepeni oštećuju plodove. Najbolje je kada su noćne temperature od 16-18 stepeni C, a dnevne budu između 22-25 stepeni C.

U toku vegetacije  je potrebno minimalno 300-400 l/ha vode. Relativna vlažnost vazduha bi trebala da bude ispod 50%, pošto tada dolazi do opadanja cvetova i čak i formiranih plodova. Zemljište se treba redovno navodnjavati kako bi poljski vodni kapacitet bio do 70%.

Izbor samih sorata i hibrida je veliki. Retko ko gaji sorte. Svaki ozbiljan i veliki proizvođač je opredeljen za određene hibride sa kojima dobro prolazi u daljoj veleprodaji i maloprodaji. Neko rado i često menja hibride, a neki su godinama u proizvodnji 1-3 hibrida.

Treba obavezno ispoštovati plodored za paradajz i vratiti ga na istu parcelu najmanje za 4 godine, a najbolje je za 6 godina. Predusevi koji su dobri su jednogodišnje mahunarke kao što su soja,grašak, pasulj. Loši predusevu su krompir, paprika, duvan, lucerka, krastavac. Najbolje prinose donosi na parcelama na kojima je pHod 6,5-7,5.

Dobro zgoreli stajnjak se unosi sa osnovnom obradom i to najmanje 40t/ha . Prinos od 60t/ha iznosi azota 144 kg/ha, fosfora 54 kg/ha, kalijuma 210 kg/ha, kalcijuma 70-80kg/ha.