Dobro je što je potpisan ovaj sporazum, pored Bliskog istoka gde se dosta izvozi ovo voće, u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, kaže za „Politiku” profesor Zoran Keserović.

Otvaranje kineskog tržišta za izvoz srpske jabuke dobar je potez, a šansu da pronađu kupce u Kini imaće proizvođači koji su usvojili nove tehnologije i imaju sortiment koji se tamo traži, izjavio je za „Politiku”, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo profesor Zoran Keserović.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je juče u Pekingu da je potpisan sporazum sa Kinom za usaglašavanje izvoza jabuke i da je o tome pregovarano šest meseci.

Keserović je podsetio da za razliku od nekih drugih proizvoda Srbija ima velike mogućnosti za plasman ovog voća u svetu. Prosečna proizvodnja proteklih pet godina bila je oko 480.000 tona. Napomenuo je i da će se ove sezone dogoditi da smo prvi put u istoriji proizveli više jabuka nego šljiva.

Prošlogodišnji zastoj plasmana jabuke u Rusiju, prema njegovim rečima, više je pogodio one voćare koji se nisu prilagodili novim tržišnim uslovima.

– Cena je tu osnovni faktor, nije stao izvoz u Rusiju. Naši proizvođači, što potvrđuju i sami izvoznici, sada ostvaruju veći profit u trgovanju s Bliskim istokom, Španijom, Portugalijom… nego sa Rusijom gde forsiraju domaću jabuku. Ali u Rusiju će takođe i dalje ići ovo naše voće – kazao je Keserović.

Prošle godine rusko tržište bilo je najznačajnije za domaće proizvođače jabuka. Od januara do novembra 2022. izvezeno je oko 136.000 tona u vrednosti od 100 miliona evra. Ovo se moglo čuti na prošlogodišnjem panelu koji je organizovalo Društvo voćara Srbije kao i to da Rusija širi zasade jabuka, ali se forsira domaći sadni materijal. Rusi su počeli da štite svoje tržište u slučaju da su cene uvoznih niže od domaćih, a do ove odluke navodno je došlo jer su u jednom trenutku u Rusiju ušle velike količine jabuka iz Kine pa je u hladnjačama bilo 10 do 20 odsto više ovog voća nego sezonu ranije.

Jer Kina, čijem tržištu sada streme i naši proizvođači, ujedno je i najveći svetski izvoznik jabuke.

– Kina proizvede više od 43 miliona tona jabuka, od oko 70 miliona koliko se ukupno proizvede u svetu. Ali su i značajni uvoznici, kao što je i Rusija – naglasio je naš sagovornik. Smatra da je korisno što je potpisan sporazum, posle Bliskog istoka gde se dosta izvozi jabuka, odnosno u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Ali i Španiju, Portugaliju i Englesku…

– Dobro je otvoriti izvoz za Kinu, kao što bismo mogli i za Egipat i Maroko. Kada imate vrhunsku tehnologiju, jak sortiment i kvalitet onda nema granica za plasman naše jabuke. Bez obzira na to što su se mnogi žalili na zastoj izvoza. Žalili su se oni koji nisu poštovali tehnologiju i nisu se snašli u ovoj godini koja je bila jako teška. Proizvođači koji su dobro radili, recimo jedna plantaža u Titelu, izvoze u više od 20 zemalja – naveo je Keserović. Napomenuo je da je greška što su mnogi proizvođači jabuke u Srbiji, i pored sugestija stručnjaka da to ne čine, krčili ili prekalemili sortu „fudži”, koja je vodeća u svetu upravo zahvaljujući Kini i Japanu. Prema njegovim rečima, tamo može da ide i „gala” koja u našim plantažama zauzima važno mesto. Ova sorta, sa svojim klonovima, u našim uslovima stiže ranije i može da se plasira bez čuvanja. Interesantno je da je Poljcima svojevremeno, kada su zbog embarga počeli da gube rusko tržište, veliki problem na kineskom tržištu zadao upravo sortiment jer potrošači u Kini traže isključivo – crvenu jabuku.

– Traži se slatka jabuka sa crvenom pokožicom. Kakvi su klonovi „fudžija”, „gale”, klupske sorte „pink lejdi”… S druge strane, Evropa više voli nakisele, a azijsko i tržište Afrike slatku jabuku – kazao je Keserović.

Kada je reč o Srbiji, i dalje smo 2022. svežu jabuku najviše izvozili na rusko tržište ali u odnosu na raniji period kad je to bilo oko 74 odsto, isporuke su bile smanjene na 69 procenata. Takođe se izvozila i u Evropsku uniju, najviše u Mađarsku i Rumuniju, a od zemalja Cefte najviše u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Prošle godine počeo je da raste izvoz i na nova tržišta kao što su – Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Velika Britanija i otvaralo se tržište Indije. U Mađarsku smo plasirali industrijsku jabuku, a u Rumuniju jabuku druge klase, a prvu klasu uglavnom u skandinavske zemlje.