Na početku razgovora sa  Maricom Majom Gršić, mislila sam da će to biti jedan od mnogih intevjua koje sam radila sa sagovornicima, poslovno, tačno znam šta ću je pitati. Međutim, priča je tako zanimljiva i neobična da je na mene baš onako ostavila utisak. Toliko ljubavi prema prirodi, pčelama, toliko duha i ljubavi, i pozitivne energije u ovoj ženi. Nije ovo klasična priča o pčelarstvu, ovo je i Majina, životna priča. Moja sagovornica živi u Rumi, jedan mali, veoma lep i miran grad u srcu Srema.

Pčelarstvom je počela da se bavi pre šest  godina i danas njen  pčelinjak broji 55 LR pčelinjih društava.

Pčelinjak je udaljen od Rume desetak kilometara,u selu Pavlovci,  na obroncima „Fruške gore“,na oko 120 metara nadmorske visine.

“Sve je počelo nekoliko meseci nakon smrti moje majke. Ogromna tuga koja je vladala mojom dušom, i taj bol u očima mog oca nisu mi davala mira. Kako da ocu vratim onaj prelep osmeh koji je imao, izgubio je svoju najveću ljubav i ništa nije moglo da ga pokrene. Hteo je da proda imanje, nije imao volju da nastavi dalje. Jednog dana smo otišli do tih voćnjaka, i ja sam našla roj.

„Majo,sine,pa to je roj“ reče mi otac gleda u mene,a oči mu sijaju od sreće. Ti si ga našla to je sad tvoj roj a ti razmisli šta ćeš i kako ćeš. Znaš sine, nema pravog ni pogrešnog izbora,ako te nešto čini srećnom onda je izbor pravi. Uhvati me za ruku i taj stisak ohrabrenja još uvek me prati i daje snagu, priča nam Maja.

“Okruženje mog pčelinjaka prate mnoge pčelinje paše kroz čitavu godinu. Rano korovsko bilje koje je neophodno za prolećni razvoj pčelinje zajednice, veoma dobra voćna paša, jer okolinu krase ogromne plantaže raznovrsnog voća. Takođe okruženje krase bagrem, lipa i velika prostranstva livada na kojima stočarstvo ima odličnu ulogu. Mnoge medonosne  kulture kao sto su suncokret,heljda i bela detelina su takođe u neposrednoj blizini mog pčelinjaka, priča nam Marica.

U početku Maja nije ništa znala o pčelarstvu. Počela je da kupuje knjige, tražila na internetu i kako sama kaže  učenje, rad, trud, volja i upornost, a prvenstveno ljubav prema tim malim „Boginjama”, kako ih Maja zove, svakim danom rasla je sve više i to je upravo ono što je  vodi do uspeha.

“Postoji li lepši miris nego kad prođete pčelinjakom u toku neke od pčelinjih paša? Taj miris se prosto uvuče u dušu, a telo želi da poleti zajedno sa tim malim bićima koje su najdivniji dar od Boga, ističe Maja i dodaje:

“Posmatram, slušam, smejem se ,zamišljam, a pčele žure-jure, uleću-izleću, kao i ja kad trčim i jurim ka njima. Polako otvaram košnicu. Unutra vri. Slušam taj zvuk, čujem sreću, da čujem sreću koja u meni budi neka divna osećanja koja tad nisam razumela. Vadim prvi ram,drugi,treći. Svi isti,teški i puni poklopljenog meda. Radosti moje. Moj prvi med za vrcanje. Ne znam da li je išta na ovom svetu bilo slađe”

Pet godina, a možda i pre je Maji  bilo dovoljno da nauči i shvati osnovne tehnike rada u pčelarstvu. Naravno još mnogo učenja po njenim rečima je  čeka jer mnogo faktora utiče na opstanak pčelinjeg sveta.

Dobitnica je dva zlatna priznanja, jedno priznanje je iz  Tuzli na manifestaciji „Medena Tuzla“dobitnik sertifikata i zlatne medalje za kvalitet livadskog meda. Drugo priznanje u Brčkom-zlatna medalja za organoleptičku analizu kvaliteta livadskog meda. Med prodaje na raznim manifestacijama, u Rumi i drugim gradovima.

“Ono što je ostavilo najjači osećaj u toku mog pčelarenja je roj koji sam razrojila od onog roja sa kojim sam zakoračila u ovaj neverovatno lep svet pčela. Svake godine razrojim po dva roja od tog sad već odličnog pčelinjeg društva, jedan u aprilu i drugi u maju. Sećam se prvi put. Petoramni nukleus u koji stavljam ram sa jednodnevnim i otvorenim leglom, ram sa zatvorenim leglom,oba rama sa prisutnim pčelama. Dodajem sa strane ram sa medom i polenom i jedan izgradjeni ram u koji sam sipala malo vode u ćelije. Leto zatvaram zelenom travom i naredna tri dana dajem sirup 1:1. Koliko sam samo bila nestrpljiva, brojim dane, a tad baš ko u inat dan je trajao mnogo duže nego inače, vreme sporo prolazi a ja svaki dan obilazim posmatram njihov let od kojeg zavisi ceo svet. Kada sam prvi put ugledala maticu  tad sam prvi put plakala od sreće-uspela sam.  Taj život koji pruža ta i svaka košnica, taj trenutak njene šetnje po ćelijama rama ostavlja na mene neograničenu ljubav koju čuvam i nosim duboko u srcu.

Pčelarstvo danas ne daje samo uspeh kroz medalje, diplome, sertifikate. Pčelarstvo pruža duhovnu, materijalnu i zdravstvenu korist. Maja je 20 godina bila asmatičar, koristila je pumpice, inhalirala se  svakog dana, danas zahvaljujući  medu i pčelinjim proizvodima, Maja diše punim plućima.

Biti u svetu pčela sadrži veoma mnogo lepih stranica jedne knjige, a jedna od njih su poznanstva, druženja, radjanje novih velikih prijateljstava, pa čak i ljubavi između pčelarke i pčelara.

“Najlepše je raditi nešto što me ispunjava i dozvoljava da pobegnem od realnosti i sveta u kakvom trenutno živimo. Ne okrećem glavu tome, ali trudim se da u život unesem što više radosti kako bi se napravio balans lepog i onog manje lepog što nas sve prati kroz život.

Najveći uspeh u životu za mene je biti svoj, spoznati svoju suštinu i iskru sreće. Sijati tako da te ljudi žele u svojoj blizini bez obzira ko si. Biti otvorenog duha, uma i srca. Radovati se, plesati, učiti, napredovati  i širiti oko sebe pozitivnu energiju.

Biti u svetu pčela sadrži veoma mnogo lepih stranica jedne knjige, a jedna od njih su poznanstva, druženja, radjanje novih velikih prijateljstava, pa čak i ljubavi između pčelarke i pčelara.

Najlepše je raditi nešto što me ispunjava i dozvoljava da pobegnem od realnosti i sveta u kavom trenutno živimo. Ne okrećem glavu tome, ali trudim se da u život unesem što više radosti kako bi se napravio balans lepog i onog manje lepog što nas sve prati kroz život.

Uspeh…

Najveći uspeh u životu za mene je biti svoj,spoznati svoju suštinu i iskru sreće. Sijati tako da te ljudi žele u svojoj blizini bez obzira ko si. Biti otvorenog duha, uma i srca. Radovati se, plesati, učiti, napredovati  i širiti oko sebe pozitivnu energiju.