Biodistrikt prvi u Srbiji, ali i u regionu – Ekipa za ponos

”Dani otvorenih vrata – Posete organskim proizvođačima“ podržani su od od strane Swiss Development & Cooperation u okviru promotivne kampanje ”Mislim na nas – kupujem organsko“ koja je deo projekta ”Kroz trgovinu organskim proizvodima do razvitka u istočnoj Evropi“ (OT4D) koji sprovodi IFOAM – Organics International u saradnji sa konzorcijumom Helvetas / Research Institute of Organic Agriculture (FiBL).

Biodistrikt, biookrug ili ekoregion je oblast u kojoj se lokalni proizvođači, potrošači, javne organizacije, udruženja, turističke organizacije i slično, umrežavaju kako bi se u svojim aktivnostima vodili načelima održivog upravljanja i korišćenja lokalnih resursa i vrednosti u cilju najefikasnijeg iskorišćavanja potencijala svog područja.

Cilj biodistrikta je da podstakne održiv, participativan teritorijalni razvoj kroz podsticanje organske proizvodnje i holističkog pristupa u korišćenju lokalnih resursa.

”Svi učesnici su okupljeni u biodistrikt sa istim ciljem – da se unapredi organska proizvodnja i da svi oni koji koji su uključeni u taj lanac imaju koristi od međusobne saradnje. Serbia organica je ove godine započela formiranje biodistrikta u Kolubarskom okrugu i on je prvi, ne samo u Srbiji, već i u regionu ”, istakla je  Ivana Simić, generalna sekretarka  iz Serbia organica. Kako dodaje, biodistrikti su prepoznati i u novom Akcionom planu Evropske unije za organsku proizvodnju kao novi alat za ubrzani razvoj organske proizvodnje.

Zoran Joksimović i Ivana Simić

U okviru prvog biodistrikta u Srbiji okupilo se nekoliko organskih proizvođača Kolubarskog okruga, koje smo posetili za vikend.

Organsko poljoprivredno gazdinstvo Zoran Joksimović, smešteno na brdovitim obroncima sela Rajković kod  Mionice, bavi se organskom proizvodnjom voća i prerađevina od organskog voća (namazi, sosovi za meso, povrće i roštilj, voćni fil za pite i kolače, pire, sok od jabuke, i još mnogo toga). Iskoristite mogućnost da se kupite  organske proizvode  na kućnom pragu gazdinstva Zoran Joksimović!

Stare sorte šljiva i jabuka na gazdinstvu Joksimovića u Rajkoviću, koje smo posetili,  gaje se kao nekada, bez hemijskih preparata za zaštitu. Rod koliki god da je, važno je da je zdrav – smatraju četvoro inženjera iz Zemuna i Toronta.

– Mi smo želeli da nastavimo tu tradiciju, koja na ovom gazdinstvu postoji 150 godina, koje su dve sestre, jedna od njih, moja supruga, nasledile od svog pokojnog deke. I onda smo odlučili da ovde posadimo voćke koje su pogodne za organsku proizvodnju, kako bismo u onim danima, kad se završava radna karijera i kad pređemo u penziju, uživali i proizvodili – kaže Zoran Joksimović.

Ova poseta potvrdila je veru Joksimovića da će ova jedinstvena pionirska priča koristiti njemu i drugim .

Ako je odrastao i školovao se u Beogradu, privlačna moć dedovine nadjačala je sve druge planove turizmologa Dragana Sretenovića. Od tada je njegova adresa selo Tolić kod Mionice, a sve se vrti o oko porodičnog biznisa uzgoja aronije.  Kaže da je on idejni tvorac tog posla, upoznavši do tančina sve tajne čudnovate i jedinstvene voćke aronije, kojoj izvanredno prija zemlja i klima na padinama planine Maljen.

Prema njegovim rečima, oni su ušli u priču sa biodistriktom jer je to sjajna mogućnost za razmenu znanja i iskustava sa drugim proizvođačima i stvaranje novih zdravih poslovnih veza, za bolje plasiranje proizvoda, ali i predstavljanje njihovog načina života kroz seoski turizam.

 

„Organelu“ čini tim mladih ljudi, a ja u ovom poslu ne bih mogao sam. Marija Pavićević je iz Beograda, Miloš Jović iz Kuršumlije, nas dvojica smo završili smo fakultet zajedno. Predrag Milovanović je iz Valjeva, a Teodora Tasić iz Bora-Jagodine-Beograda. Mi smo „Organela“, priča nam Pavle Đorđević, koji se iz Beograda preselio u Gornjoj Bukovici. Zaokružili smo organski proces proizvodnje. Od semena do ploda. U našim plastenicima pravimo sopstveni rasad. Na imanju inače glavna kultura su nam jagode koje smo zasadili.  Imamo i malina, kupina, crne ribizle, tu su i jabuke, šljive, kruške, orah, breskve, smokve. Posadili smo i šljive. Naš koncept je možda korak dalje u odnosu na klasičnu organsku proizvodnju, što rodi – rodi. To znači da kad posejemo biljke, nju ni  zemlju nisačim ne tretiramo, pustimo njih da se same izbore“, ukazuje Pavle.

Pavle Đorđević, posle Ivane Simić može mnogo toga da kaže o Biodistrikt, ali to ćemo u nekom o narednih tekstova. Pun je ideja, optimista je  i veruje u sve ono što radi.

 

 

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

20.05.2024.

Još dve nedelje ostalo je do zatvaranja trinaestog po redu Organic konkursa,

15.05.2024.

Dijalog o transformaciji prehrambenih sistema

24.04.2024.

Besplatna sertifikacija

27.03.2024.

Nacionalnim dijalogom do unapređenja prehrambenih sistema u Srbiji

19.03.2024.

Satura čajevi stigli i do Australije

27.01.2024.

BioMarni – zdrav život srećan život

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca