Korak po korak do kvalitetnog rasada ranog kupusa

Za proizvodnju ranog kupusa, rasad se proizvodi u toplim lejama. Setva u tople leje se najčešće obavlja krajem januara ili početkom februara, odnosno pravilo je oko 40 dana pre rasađivanja na otvoreno polje. Ukoliko se planira pikiranje rasada onda se setva obavlja najčešće u drugoj polovini februara meseca.

Za proizvodnju kvalitetnog rasada ranog kupusa neophodna je posvećenost i pažnja u samom poslu kao i poštovanje i redosled određenih koraka tokom procesa proizvodnje.

Izbor semena – pre same setve neophodno je izabrati visokokvalitetno i zdravstveno bezbedno seme. Takođe je veoma bitno da izabrano seme odgovara po svojim osobinama podneblju u kojem će se uzgajati i vremenu uzgoja (rana, srednja ili kasna proizvodnja).

Priprema leja – leje za setvu moraju biti dobro pripremljene, a to podrazumeva da zemljište od kojeg se prave leje bude bogato hranljivim sastojcima, mrvičaste strukture sa dobrim vodnim i vazdušnim režimom (dobro drenirano). Takođe je značajan i položaj samih leja i gotovo uvek ih treba postavljati na osunčanim i dobro prosvetljenim stranama, koje su uvek zaštićene od hladnih vetrova.

Supstrat – za proizvodnju dobrog rasada potrebno je koristiti kvalitetan supstrat koji sadrži potrebne hranljive materije. Danas postoji u prodaji čitava paleta različitih supstrata koji se koriste u tu svrhu. Takođe je moguće napraviti i sopstveni supstrat, koji najčešče predstavlja mešavinu komposta (40 – 50%), treseta (10 – 20%), baštenske zemlje ili zemlje sa ledina (20 – 30%), peska (20 – 25%) i kombinovanog mineralnog đubriva NPK 15:15:15 (2 – 3%). Prilikom pripreme treba voditi računa da šmeša bude dobro izmešana, prosejana od grubljih struktuta i dezinfikovana (najčešće hemijska dezinfekcija).

Setva semena – setvu semena u leje treba obaviti na odgovarajućoj dubini u proseku (oko 0,5 cm). Seme se seje u plitke brazdice, koje se nakon setve semena blago pokrivaju zemljom i zalivaju. Dubina setve je veoma bitna kako bi seme u što kraćem roku i u što većem procentu niklo. Pre svega treba poštovati upustvo svakog proizvođača koje postoji na samom pakovanju od semena.

Osvetljenje – prilikom proizvodnje rasada neophodno je obezbediti dovoljno svetlosti, pre svega prirodne ako ima potrebe ugraditi u prostor za proizvodnju rasada i izvore veštačke svetlosti. Svetlost ima značajnu ulogu za normaln rast i razvoj biljaka.

Temperatura – temperaturu treba uvek održavati u rasponu od oko 18 – 22°C da bi biljke imale optimalne uslove za rast i razvoj. Ako se potrebna temperatura ne može obezbediti prirodnim putem, neophodno je instalirati i dodatne izvore toplote (razne grejalice).

Vlažnost vazduha – ima značajnu ulogu za normalan rast i razvoj biljaka (rasada). Optimalna vlažnost vazduha se kreće u intervalu od oko 70 – 75%. Leje koje se koriste za proizvodnju rasad, treba da budu urađene tako da se potrebna vlaga tokom perioda proizvodnje rasada ne gubi.

Đubrenje – predstavlja neizostavnu meru za proizvodnju kvalitetnog rasada. Nakon kljijanja i nicanja rasada, a naročito ako primetimo da rasad nije dovoljno zelen, bujan i čvrst, a ostali uslovi su dobri prihrana predstavlja neizostavanu meru. Prihrana se najčešće vrši sa NPK 15:15:15 u količini 50gr i Agrosteminom ( sredstvo za povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta – slobodne aminokiseline, organske kiseline i inhibitori rasta) u količini 5gr, rastvorenih u 10 litara vode. Postupak prihrane se često može ponoviti.

Pikiranje (presađivanje rasada) – vrlo često postoji potreba da se rasad zbog velike gustine presadi u novu pripremljenu leju kako bi imao dovoljno prostora za normalan rast i razvoj, na većem rastojanju (8 – 12cm x 8 – 12cm). Pritom treba voditi računa da se presađuju samo zdrave i dobro razvijene biljke (najmanje prva dva lista). Nakon rasađivanja obavezno zalivanje biljaka mlakom vodom, i zasenjivanje u trajanju od 1 – 2 dana, zbog što manjeg gubitka vlage.

Kalenje rasada – pre nego rasad presadimo na otvoreno polje neophodno je njegovo kaljenje. Kaljenje podrazumeva da tokom 7 – 14 dana, rasad izlažemo špoljašnjem uticaju samo toko dana, a nakon toga još nedelju izlažemo i tokom dana i noći, a sve u cilju njegovog prilagođavanja spoljašnim uslovima.

Rasađivanje (sadnja) – na samom kraju u postupku proizvodnje rasada dolazi sadnja na otvorenom polju. Postupak sadnje je gotovo indentičan postupku presađivanja (pikiranja). Rasad se sadi na istu onu dubinu, na kojoj je bio u leji tokom proizvodnje. Danas osim ručne postoji i mašinska sadnja rasada na otvoreno polje. Sadi se isključivo zdrav i dobro razvijen rasad sa (5 – 6 listova). Zemljište u koje se vrši sadnja rasada kupusa treba da bude dobro pripremljeno, rastresito i umereno vlažno.

Kvalitetan sadni materijal ne znači istovremeno visok i stabilan prinos dobrog kvaliteta ako se i nakon sadnje ne nastavi sa pravilnom i pravovremenom negom posađenog rasada i primenom svih neophodin mera da bi se došlo do željenog rezultata.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

10.04.2024.

Kako sprečiti poleganje rasada

13.12.2023.

I dalje najprodavaniji

12.10.2023.

ZNAČAJNA ŠTETOČINA KUPUSNJAČA

26.04.2023.

Zaštita kupusa

27.02.2023.

Prethodne nedelje na Veletržnici Beograd na prvom mestu po obimu trgovanja našao se kupus

16.01.2023.

Šta se najviše prodaje na Veletržnici

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca