Sortom jabuke Ivana koja je nastala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, profesora Vladislava Ognjanova i njegovih saradnika, napravljen je veliki iskorak zahvaljujući genetskoj otpornosti prema prouzrokovačima čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova i pepelnice, ali i visokoj tolerantnosti prema prouzrokovaču bakteriozne plamenjače. Priznata je i upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja 2018. godine.

Ivana je sorta jabuke stvorena ukrštanjem starkinga bihorke, pa je ispod major gena nasledila horizontalnu otpornost, determinisanu velikim brojem gena sa malim delovanjem, što je izuzetno značajno, jer stečenu otpornost patogeni mutacijama teško prevazilaze. Sve navedeno našu novu sortu čini jedinstvenom, jer je u svetu postojala još samo američka sorta liberti koja poseduje obe vrste otpornosti.

Rano prorodi, a zatim rađa redovno i obilno.  Plodovi su izuzetno krupni, okruglasto-spljošteni, koji mogu dostići i do 800 grama, pa se veličina kontroliše rodnošću, pri čemu se dobija ekstra klasa plodova oko 200 do 250 grama.  Osnovna boja pokožice je žutozelena sa metalik crvenim rumenilom, koje na osunčanim delovima prelazi 60 odsto, što se ne može videti kod drugih novih sorti, a dolazi do izražaja zbog toga što nema pepeljka. Interesantna je i za amaterske zasade i okućnice, jer se sa dva do tri ciljana tretmana postiže kompletna zaštita plodova, zbog toga što ne postoji genetska otpornost na parazite kao na prouzrokovače oboljenja. Odlučili su se za osrednji gust sklop, što je oko 3.400 stabala jabuke na 2,3 hektara.

Zasadi su sertifikovani kao organski, a to znači da poštuju principe  poboljšanja zdravlja zemljišta, odnosno, zdravlja ekosistema unutar kojeg se proizvodnja odvija. Proizvodnju zasnivaju na razumevanju prirodnih procesa ekosistema, lokalnog biodiverziteta i ciklusa kruženja materije u zemljištu. Na primer, tretiraju jabuke krečom, bakrom, stajskim i drugim organskim đubrivima, prave i prirodne preparate.  Protiv biljnih vaši koriste sodu bikarbonu, a u voćnjaku su posadili  kadificu i bosiljak. Time blagovremeno obavljaju  zaštitu voćkama, i pomažu im  da se same izbore sa napadima štetočina i bolestima, u sinergiji sa svojim okruženjem.

“Imanje na kome se nalaze voćnjaci su dedovina moje supruge i njene sestre, u porodičnom nasleđu preko 150 godina. Pre desetak godina smo imali zamisao da obnovimo imanje, to jeste dedovinu koja je tavorila preko 15 godina. Dve sestre i dva zeta, četiri inženjera, bez mnogo znanja o poljoprivredi su odlučili da pre devet  godina posade voćnjake koji se lako mogu prilagoditi organskom načinu proizvodnje – ističe  Zoran Joksimović, i dodaje:

„Organsku jabuku gajimo na 2,3 hektara, i zasad je star 11 godina. Uz konsultacije sa profesorom Ognjanovim, odabrali smo sortu sa idejom da prinos stiže leti, da su jabuke posebnog ukusa za konzumnu upotrebu i da mogu da se uzgajaju po principima organske proizvodnje. Odmah smo osmislili i da, kada jabuke dostignu određeni prinos, započnemo preradu: hladno ceđene sokove, jabukovo sirće i takozvani puter od jabuke, što je, zapravo, aromatični namaz od jabuke i ima široku primenu širom sveta“.