Pre masovnog prelaska sa sorata na setvu hibrida kukuruza bilo je vrlo aktuelno pitanje da li zaperci kukuruza utiču na smanjenje prinosa.  Danas je ono pomalo zaboravljeno, jer  savremena agrotehnika podrazumeva gustu setvu hibrida koji se ne bokore. Kukuruz spada u porodicu trava i izvorne forme se jako bokore, naročito rane sorte.

Ovo je biološka osobina da zaperci izbijaju iz donjih nodusa, pre svega podzemnih. Zaperci nisu autonomni, već su vrlo blisko povezani sa matičnim stablom putem sprovodnih sudova.  Broj zaperaka je uslovljen  u najvećoj meri genetskom osnovom, ali za maksimalno ispoljavanje ove osobine važni su još mnogi faktori spoljne sredine – đubrenje, vegetacioni prostor, količina padavina, kvalitet svetlosti, rok setve, dužina dana, a verovatno i još neki nama nepoznati faktori.

Neki od ovih faktora mogu da se kontrolišu agrotehnikom, pa su se na osnovu njih vršila ispitivanja u mnogim zemljama gde se intenzivno gaji kukuruz, pa i kod nas. U višegodišnjim ogledima u našoj zemlji su ispitivane razne varijante sa vrstom i količinom mineralnih đubriva i stajnjaka, međurednim razmakom i razmakom u redu, kao i vreme uklanjanja zaperaka.

Gustina biljaka je iznosila od 30000-50000 biljaka po hektaru, a zakidanje zaperaka se izvodilo u fazi 6-7 listova, 9-11 listova i u fazi metličenja, dok na kontroli nisu skidani zaperci. Količina i raspored padavina su bili različiti u tim godinama, što je takođe jako uticalo na intenzitet bokorenja.  Broj zaperaka se smanjivao sa povećanjem gustine sklopa. Razlika u broju zaperaka zavisno od gustine sklopa od 30000-50000 biljaka po hektaru u trogodišnjem proseku iznosila je svega 2-5 %.

Količina mineralnih đubriva nije značajno uticala na jačinu bokorenja, ali je zato stajnjak veoma mnogo doprineo povećanoj pojavi zaperaka, čak i u nižoj dozi od 20 t/ha, naročito u kombinaciji sa povećanim padavinama. Uklanjanje zaperaka u početnoj fazi, kada biljka dobije 6-7 pravih listova, najviše je povećalo prinos kukuruza, oko 5-6 %, u fazi 9-11 listova oko 3 %. Uklanjanje zaperaka u fazi metličenja nije imalo uticaja na prinos – prinos je bio isti kao u kontroli gde nisu uklanjani zaperci. Najvažniji rezultat je bio taj da ovi odnosi u razlici prinosa važe i u sušnoj i u kišnoj godini.

Nedostatak ove mere je u tome što je za ovaj posao potrebno mnogo ručnog rada, što bi u današnjim uslovima nedostatka radne snage i vrlo skupih dnevnica važila izreka „skuplja dara nego mera”, jer povećanje prinosa od 5 % ne bi pokrilo troškove ove radne operacije, naročito na velikim površinama.