Niske temperature u periodu mirovanja mogu naneti velike štete na vinovoj lozi.

Posledice niskih temperatura javljaju se u pozno proleće ( pozni prolećni mrazevi), ranoj jeseni ( rani jesenji mrazevi)i u toku zime (niske zimske temperature).

Rani jesenji mrazevi dovode do prevremenog opadanja lišća, pucanja bobica i izmrzavanje lastara, dok niske zimske temperature u zavisnosti od vremena javljanja i itenziteta dovode do različitih oštećenja pa čak i celog čokota.

Sorte plemenitih sorti pokazuju različite otpornosti na niske temperature. Stone sorte su manje otpornije od vinskih sorti.

Na osnovu granice izdržljivosti možemo ih uopšteno podeliti na tri grupe:

– sorte koje izmrzavaju od -15 do -18 (Kardinal ,Afus,Crveni drenak)

– sorte koje izmrzavaju od -20 do -24 (Frankovka, Muskat hamburg,Merlo)

– sorte koje izmrzavaju na ispod -24 ( Burgundac, Italijanski Rizling, Traminac)

U zavisnosti od stepena izmrzavanja mogu izmrznuti glavni pupoljci, suočice , celi jednogodišnji lastari, krakovi kordunica, stablo i nadzemni delovi čokota i ponekad ceo čokot.Oštećeni delovi na preseku su žuto smeđe ili crne boje i na proleće počinju da se suše i trunu.

Preporučljivo bi bilo pre obavljanja rezidbe odrediti stepen izmrzavanja pravljenjem preseka pojedinih organa ( okce, lastar). Nadoknađivanje broja izumrlih okaca obaviti ostavljanjem većeg broja okaca po čokotu. Ne smemo zanemariti ni uticaj sadržaja vode i organskih materija ( skroba i šećera) u organima. Dok veći sadržaj vode utiče na smanjenje otpornosti sadržaj skroba i šećera utiče na veću otpornost prema niskim temperaturama. Kako se zimsko mirovanje bliži kraju otpornost vinove loze opada i vinova loza u zavisnosti od niskih temperatura može pretrpeti veća oštećenja.