Sprečavanje unošenja zaraznih bolesti na gazdninstvu

Najsigurniji način u suzbijanju zaraznih bolesti je njihovo sprečavanje, tj. profilaksa. Da bi stočar-vlasnik muznih krava sprečio unošenje zaraznih bolesti u svoj zapat mora se dosledno pridržavati osnovnih zaštitnih, to jest preventivnih mera koje predviđa zoohigijenski minimum, a koje se mogu svrstati u nekoliko mera.

Pre svega, borbu protiv zaraznih bolesti sprovodimo na taj način što kravama pružamo ugodan smeštaj u stajama sa dobrim mikroklimatskim uslovima, što će doprineti da životinje postanu otporne prema uzročnicima bolesti, a s druge strane, treba preduzeti mereda životinje ne dođu do uzročnika bolesti bilo kojim putem (preko hrane, vode, posluge itd.).

Pravilna ishrana krava odgovarajućom kvalitetnom hranom i napajanje čistom vodom je jedan od bitnih uslova. Nedovoljna i nepravilna ishrana, kao i davanje pokvarene hrane i loše vode slabi organizam krava i smanjuje njihovu otpornost prema zaraznim bolestima. Pokvarena i zagađena hrana i voda mogu biti uzročnici ne samo nezaraznih obolenja već i zaraznih, ako se u takvoj hrani i vodi nađu i uzročnici zaraznih bolesti.

Održavanje čistoće staje, koja se postiže redovnim čišćenjem i povremenom dezinfekcijom, izgradnja propisnih đubrišta, ne samo iz higijenskih razloga, već i u cilju pravilne nege stajnjaka, tj. očuvanja njegovih korisnih sastojaka, takođe je jednaod značajnih mera.

Ne sme se dozvoliti opšte slabljenje organizma životinje jer se njime oslabljuje i njena otpornost, kao posledica smanjenja antitela kojasu  prirodna zaštita od stranih primesa prodrlih u organizam.

Treba voditi računa i o držanju krava u suvim stajama, bes promaje, i sprečavanju njihove prehlade. Prehlađena životinja se mnogo lakše zarazi usledtoga što joj je tada obično oštećena sluzokoža, kroz koju u takvom stanju uzročnici bolesti lakše prodiru u organizam.

Prilikom kupovine novih grla, pre nego što se ista smeste u stajesa ostalim kravama, treba ih tri nedelje držati u zasebnoj prostoriji, odvojenih od ostalih životinja, takozvani karantin. Takođe je potrebno pri kupovini novih grla tražiti stočni pasoš, potvrdu od veterinara da su grla zdrava i da potiču iz kraja u kome ne vlada neka stočna zaraza.

U proleće, pre isterivanja krava na pašu, pašnjak treba očistiti od eventualnih uzročnika zagađenja (leševa životinja, itd.), kao i ograditi u njemu ustajalu baru kako bi se sprečilo napajanje zagađenom vodom.

Stočno groblje mora biti udaljeno najmanje 0,5km od staje, stanbenih zgrada, pašnjaka, pojilišta i prometnih puteva i uređeno po odgovarajućim propisima.

U staju sa muznim kravama ne treba da ulaze strane osobe, odnosno niko osim članova domaćinstva koji rade u staji, i da u radu upotrebljavaju zaštitno radno odelo, koje po zavrešenom poslu ostavljaju u staji, oni treba obavezno pre i posle rada da dobro operu ruke sapunom.

Jedna od mera u suzbijanju zaraznih bolesti je i zakonom predviđena redvona godišnja vakcinacija, posle koje životinjastiče za neko vreme otpornost prema određenim bolestima. Zbog toga se vlasnici moraju odazivati i aktivno učestvovati u ovim akcijama, ne samo zato što je to zakonska obaveza, već što je to, pre svega, u njihovom vlastitom interesu.

U sprečavanju širenja zaraznih bolesti svakako treba posebno istaći neškodljivo uklanjanje leševa svih uginulih životinja, a posebno onih koje su uginule od zaraznih bolesti. Ukoliko ne postoji javno stočno groblje, uginule životinje treba zakopati što dublje na vlastitom imanju, na mestu dovoljno udaljenom od ekonomskog dvorišta i pašnjaka.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

21.02.2024.

Predlog za osnivanje uprave za stočarstvo i ministarstva za preduzetništvo i zadruge

11.12.2023.

Higijena smeštaja i držanja mladih pilića

28.11.2023.

Priprema ovaca za zimu

21.11.2023.

Lečenje upale pluća kod ovaca

27.10.2023.

Ishrana jaradi u tovu

28.09.2023.

Boksevi za prašenje krmača

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca