Na domak Beograda, dvanaestak kilometara od centra, nalazi se prava oaza sa puno zelenila,  sa puno zanimljivih sadržaja i gde  vlada carstvo tišine: Ogledno dobro Radmilovac, mesto koje pruža sve uslove za  kreativan, stvaralački rad.

Studenti Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu imaju veliku sreću što tokom studiranja imaju priliku da znanje stečeno na predavanjima i vežbama primene u praksi. Na 86 hektara obradivog zemljišta ogledno dobra “Radmilovac” smešteni su voćnaci, vinogradi, brojne ratarske kulture, ali i Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju (CEFAH). Studenti učestvuju u proizvodnji, sadnji, rezidbi, berbi i svim drugim praktičnim aktivnostima koje su sastavni deo agrara. Na ovaj način, upoznaju se bliže sa svojom strukom, ali i sa izazovima koje poljoprivrednici imaju na terenu. U okviru oglednog dobra posluje i vinarija, čiji potpis nose desetak vinskih etiketa, ali i rakije i druga pića.

Sredinom prošlog veka, zadužbinar Milan Vukićević je Univerzitetu u Beogradu ostavio značajan deo svog imetka. Osim nekoliko nekretnina u centru Beograda, testamentom iz 1941. Univerzitetu je pripalo i imanje u Vinči, koje je dobilo ime po Milanovoj supruzi  – Radmili. Zahvaljujući ovom zadužbinaru, danas beogradski Univerzitet može da se pohvali jednim od najznačajnijih dobara u jugoistočnoj Evropi, koje čuva vredne gene agrarnih vrsta i na godišnjem nivou porizvede neverovatnih 20.000 litara vina. Svake godine se deo ove količine odvoji i sačuva u pozamašnoj fakultetskoj arhivi. O radmilovačkom podrumu vina je godinama brinuo profesor Jović, koji je razvio etiketiranje i prodaju ovih vina.

Radmilovac poseduje veoma vrednu kolekciju koja broji više stotina sorti vinove loze

Ovo je izuzetan resurs, sa dosta autohtonih sorti, koje imaju različitu “upotrebnu” vrednost, ali sa izvesnim genetskim potencijalom za stvaranje novih sorti vinove loze..

Bela vina proizvedena u Radmilovcu, sunčanoj oazi gročanskog vinogorja su osvežavajuća sa prepoznatljivim tonovima, zelene jabuke I sveže pokošene trave, imaju svetlo žutu boju sa sivozelenim tonovima.

Vina koja se proizvode na Radmilovcu su Sauvignon blanc, Rizling rajnski, Chardonnay, Traminac, Vino roze, Merlot, Prikupac, Vranac….

Čuveno “rektorsko vino” je mešavina kaberne sovinjona i barika, a u hrastovim burićima odležavaju crvena i bela vina.  Crveno vino mora da odleži najmanje godinu dana, i kako u burićima ima kiseonika, mora da se stalno doliva, kako bi bilo puno do vrha. Tu su i barik burad, koja su nagorena iznutra, i mogu da traju tri godine. Vino koje je u njima smešteno ima poseban šmek. Posle tog perioda, ovakva burad moraju ili da se repariraju ili se kupuju nova. Svako barik bure košta i do hiljadu evra.

Ovde se uzgajaju i razne vrste voća: jabuka, breskva, kajsija trešnja, šljiva. Veliki deo zasada čini banka gena voćaka i  vinove loze i u tom pogledu Radmilovac predstavlja značajan nacionalni resurs.

Ono što je jako važno u celoj ovoj priči je da je Radmilovac jedna velika banka gena. Svi zasadi na ovom oglednom dobru su svojevrsna banka gena, pa se tako ovde nalaze vredne kolekcije trešnje, višnje, jabuke, kajsije, dunje, vinove loze… Reč je i o domaćim i o stranim sortama, varijatetima i klonovima, a ima i onih koje su u procesu priznavanja pa se može nabrojati oko 100 klonova i hibrida koji se ovde čuvaju.

Priča o Radmilovcu ovde se ne završava, ona tek počinje i valja je širiti jer su kapije ovog oglednog dobra uvek otvorene i za posetioce koji žele da uživaju u lepim prizorima ali i za sve zainteresovane poljoprivrednike, bilo da imaju manja ili veća imanja, a to je, mora se priznati, jednako važno kao i obrazovanje budućih mladih stručnjaka.