Kade je reč o ulaganjima u malinjake dr Aleksandar Leposavić, sa Instituta za voćarstvo u Čačku,  kaže da u zavisnosti od regiona cene sadnog materijala i prateće opreme su značajno porasle: „Recimo 2018. godine je trebalo oko 18000 do 19000 evra za ulaganje u malinjak  na sopstvenom zemljištu. Danas treba 25.000 do 30.000 evra. Naše površine su sitnije, ali se na njima dobija daleko viši kvalitet i upošljava se porodica tako da nemate potrebe za dodatnom radnom snagom u značajnijem obimu. Danas veći broj prozvođača kuburi sa radnom snagom. Ako pričamo o prinosima, bez 10 do 12 tona po hektaru maline ne možemo pričati o rentabilnosti proizvodnje“ izričit je Leposavić. On smatra da nam zasadi ulaze u zimu u lošoj kondiciji i da će se to odraziti na proizvodnju kako ove godine tako i naredne jer je cena maline bila loša a sve ostalo što je trebalo ulagati je skupo. Takođe, visoke dnevnice su tome kumovale dosta.

Kada je reč o berbi Leposavić smatra da je mašinska berba maline diskutabilna tema: „Da je dobro radili bi i svi drugi. Postoje zemlje u kojima se to radi ali su tamo maline nižeg kvaliteta. Mi smo upućeni na ručnu berbu i sama konfiguracija često nedozvoljava mašinsku berbu. Imali smo situaciju da su proizvođači maline u Mačvi nakon dve do tri godine berbe imali ogromne štete na zasadima tako da su ih praktično uništili“ objašnjava za Agrobiznis magazin Aleksandar Leposavić i dodaje: „Kada je u pitanju sadni materijal, Institut jedini ima sadni materijal koji je kontrolisanog  kvaliteta, to je sadni materijal prve kategorije i mi imamo posebnu šemu  kontrole kako bismo imali taj kvalitet koji nam je nepohodan. To ne govorim zato što ja radim u Institutu već zato što je to činjenica. Moj predlog kada se podižu novi zasadi su sorte vilamet i miker jer to tržište traži. Oni su prepoznati i naš su brend. Nema potrebe da dalje lutamo“.

Naravno, naš sagovornik nije izričit u ovom pogledu jer govorimo o masovnoj proizvodnji maline za izvoz a ne proizvodnju za domaće tržište u svežem stanju.

Govorivši o kvalitetu sadnog materijala i kontroli, Leposavić je naglasio da Uprava za bilje mora da radi svoj posao i da kontroliše sve na tržištu jer se često dešava da nekvalitetan sadni materijal dovede do velikih problema u zasadima i da se dešavaju velike štete. Tu mora mnogo više energije i truda da se uloži da bi se stanje dovelo u red.