Sve je veći broj ljudi koji traže biljne alternative za mleko i odlučuju se za biljno mleko, a razlozi za to su različiti. Bilo da se radi o njihovoj nutritivnoj vrednosti, dobrobiti životinja i veganstvu, manjem uticaju na životnu sredinu, zabrinutosti o upotrebi pesticida i antibiotika, izbegavanju alergija na laktozu i mlečne proteine ili jednostavno lepšem ukusu, postoji mnogo vrsta biljnog mleka koje možete isprobati.

Uprkos tome što se prodaju kao alternativa mlečnim proizvodima, proizvodi na bazi biljaka nisu u potpunosti isti kao mlečni proizvodi. Ako razmišljate o uvođenju ove namirnice u svoju svakodnevnu ishranu, evo nekoliko stvari o njima koje trebate da znate.

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovedeno na Univerzitetu u Minesoti  72% biljnih mleka uglavnom podudara sa procentima kalcijuma i vitamina D u odnosu na kravlje ali mu nedostaje nivo proteina koje ima kravlje mleko. Naučnici su uradili 273 uporednih analiza i došli do vrlo zanimljivih rezultata koji su prezentovani na konferenciji Američkog udruženja za ishranu, piše portal Health.

– Većina biljnih mleka je obogaćena kalcijumom i vitaminom D, ali je problem u nivou proteina koga ima mnogo više u kravljem u odnosu na ona dobijena od biljaka. Razlika je i u vitaminskom sastavu. Tako recimo jedna čaša kravljeg mleka ima oko polovinu preporučenog dnevnog unosa vitamina B12, dok je unos ovog vitamina kroz biljna mleka značajno niži – objasnila je ona.

Kako je naglasila dr Džonson zbog široke varijacije u sadržaju nutrijenata  potrošači ne mogu u potpunosti da koriste biljna mleka kao zamenu za kravlje.

Analiziran je i nivo zasićenih masti u biljnom mleku u poređenju sa kravljim. Zasićene masti povećavaju proizvodnju lipoproteina niske gustine odnosno loš holesterol koji se može nakupiti unutar arterija i povećati rizik od srčanog ili moždanog udara.

Mleko i zdravlje uvek idu rame uz rame, a to učimo još tokom detinjstva kada od starijih čujemo: “Pij mleko da budeš zdrav i jak!”. Ovaj savet obično prihvatimo bez puno pogovora, te se tako ova tradicija prenosi sa generacije na generaciju.

Nutritivna vrednost mleka je stavka od koje treba početi, kako bi se na najbolji način predstavili svi benefiti koje mleko ima na naše zdravlje.

Njegova nutritivna vrednost je kompleksna, s obzirom da mleko sadrži gotovo sve nutrijente koje su potrebni ljudskom telu.

Najnovija istraživanja ukazuju da svaka mlečna hrana bez obzira da li je u pitanju kravlje mleko ili mlečni proizvodi mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti i imaju brojne zdravstvene koristi za ljudski organizam. Alternative mleku na bazi biljaka mogu da oponašaju neke od sastava hranljivih sastojaka mlečnih proizvoda kroz obogaćivanje, ali se ne može oponašati molekularni sastav. Drugim rečima, biljno mleko nema istu nutritivnu strukturu kao i kravlje – pojasnila je ona.

Osim toga, od biljnog mleka se ne mogu dobiti brojni zdravi mlečni proizvodi kao što su jogurt, kiselo mleko, surutka, sir… Doduše, postoji tofu, sir napravljen na biljnoj bazi ali je njegova nutritivna vrednost daleko siromašnija u odnosu na onaj od kravljeg mleka, o ukus da i ne govorimo. Potrošačima je prepušteno da sami odaberu koje mleko će konzumirati, ali važno da se razbiju zablude da je biljno mleko zdravije u odnosu na kravlje zato što to jednostavno nije.