Od 1. januara 2024. Ministarstvo poljoprivrede će preko ovlaštenih ustanova sprovoditi obuku za one koji koriste sredstva za zaštitu bilja.

Za razliku od predhodnih godina kada je ovako nešto najavljivano, ovoga puta je objavljen i Pravilnik, koji predviđa da oni koji prođu obuku dobiju i certifikat za to.

Savremeni modeli prskalica imaju dodatke za bezbedno sipanje, mešanje i pranje ambalaže, pa je korišćenje zaštitnih sredstava olakšano kaže Stipan Šarčević, poljoprivrednik iz bačkog sela Đurđin. Problem je što ne znaju šta da rade sa iskorišćenom ambalažom.

„Mi još nemamo gdi da je odlažemo. Znači onaj ko prodaje, taj bi trebao i da ima gde povratno, ali treba i da snosiš ovo gdi da vratimo, ali tog nema. Nažalost, viđamo i po njivama što je žalosno“, kaže Stipan Šarčević, poljoprivrednik iz Đurđina.

Pre samo desetak godina usevi su se tretirali u maju i junu, a sada prskalice rade i u jesen.

„Žito smo nekad prskali jedanput, sad i dvaput, triput. Ječmove već polako počinjemo prskati. Pre nismo na jesen, u proleće smo prskali. Sad ima i kad u jesen moramo prskamo. Svašta, bolesti ima. Uradimo to što nam kažu, ima agronomi koji kažu tako treba da uradimo i mi tako uradimo“, navodi Dragan Antunović, poljoprivrednik iz Male Bosne.

Godišnje se u svetu proizvede 2,5 miliona tona pesticida. Znaci trovanja njima nisu karakteristični, pa se najveći deo se ne prijavi lekarima, istaknuto je na skupu o bezbednosti i zdravlju na radu u Žitištu.

„Šteta je da se baci ono od prošle godine, pa onda sigurno je taj ispustio malo više nije tako aktivna, pa ćemo dodati, dosuti još više i onda dolazimo u situaciju da postoji trovanje. Veoma često, nažalost trovanje nije evidentirano“, kaže dr Gruja Milošev, specijalista medicine rada.

Predviđeno je da osnovna obuka za korišćenje sredstava za zaštitu bilja će traje deset časova. Obnavljanje stečenog znanja biće nakon pet godina.