Metiljavost je najčešće oboljenje ovaca u našim krajevima koje može da se pojavi tokom cele godine. Češće je zastupljen u ravničarskim predelima, oko reka, jezera i bara, odnosno u područjima gde se duže zadržava voda. Bolest se najčešće javlja u jesen i početkom zime. U pitanju je jedna od najrasprostranjenijih parazitnih bolesti preživara koja može da napravi veliku štetu u stadu. Najugroženije su životinje koje se napasaju na vlažnim i močvarnim pašnjacima, piju zagađenu vodu, ili jedu seno koje nije dovoljno suvo.
Metiljavost je bolest čiji uzrok je parazit metilj koji može biti veliki ili mali. On polaže jaja u barsku vodu čiji domaćin postaje barski puž, a nakon što se razviju larve napuštaju domaćina i postaju metilje sa repićem odnosno cerkarije u vodi ili metacerkarije na travi gde se učauri. Nakon što ih ovca unese u organizam, bilo kroz zagađenu vodu ili pojede travu sa metacerkarijom, parazit se ili smešta u žučne kanale, ili kroz trbušnu duplju dolazi do jetre koju buši tu ostaje naredna dva meseca koliko mu je potrebno da se u telu ovce razvije zreo i odrastao metilj. Larve se izlučuju kroz izmet ovce koji se u vodenoj sredini razvija i na ovaj način zaražena jedinka može da inficira i druge životinje u stadu.
Ovi paraziti su mali pljosnati crvi dužine do 3 cm, nalik na male listove sivo-zelenkaste boje. Polno zreli veliki metilj parazitira u jetri i dnevno položi i do 20.000 jaja. Učaureni metilj na senu može dugo da preživi spreman da nastani telo ovce ili krave. Za razliku od velikog metilja kome je neophodna voda da bi se larve razvile, mali metilj kao privremene domaćine koristi obične puža i mrava.
Najčešći simptomi metiljavosti kod ovaca su umor, dlaka bez sjaja, suva i neelastična koža, promene na sluznici posebno oko oka i nos postaje suva, usta bleda… Postoje akutni i hronični tok bolesti. Akutni se ređe javlja, ali je i mnogo opasniji. Ovca prestaje da jede, ima proliv, naglo mršavi, vuna je neuredna, a može da dobije temperaturu i do 42 stepena. To je znak da joj je jetra izuzetno oštećena i životinja najčešće ugine u roku od 7 do 8 dana. Hronični oblik bolesti je češći, a simptomi su slabiji apetit, životinja nema temperaturu, ali ima neurednu vunu koja ispada u pramenovima, crevnu upalu sa jakim prolivom. Ispod donje vilice uočava se otok veličine kokošijeg jajeta i nakuplja se tečnost u stomaku. Ovca postepeno slabi, a mlečnost se smanjuje i do 20 odsto.
Lečenje i prevencija
Dijagnozu bolesti postavlja veterinar na osnovu kliničke slike i analize krvi, a u zavisnosti od stadijuma oboljenja prepisaće i adekvatnu terapiju. Lečenje najčešće uključuje antihelmintike odnosno lekove protiv parazita. U dogovoru sa veterinarom najčešće se daju i lekovi za zaustavljanje proliva, a bolesna životinja mora da se hrani kvalitetno, da dobija vitamine i minerale kako bi se što pre oporavila.
Ključnu ulogu u sprečavanju pojave metiljavosti kod ovaca igra prevencija. Prema preporuci veterinara dva puta godišnje, najčešće u proleće i u jesen ovcama se daju lekovi protiv parazita. Zaštita se može raditi u trokratno s tim da se svaki put menja aktivna supstanca preparata. Pored ovoga treba voditi računa gde ovce pasu travu i kakvu vodu piju. Ne treba im dozvoliti pasu travu pored puteva, jarka, močvara i tamo gde ima dosta vlage i stajaće vode. Izbegavajte da koristite seno sa sumnjivih pašnjaka posebno ako se nalaze u blizni bara. Ako baš nemate izbora seno sa zaraženih livada treba dobro osušiti, a njime stoka hrani tek kad prođe šest meseci od skupljanja trave. Ukoliko nemate drugo seno onda ga pre polaganja kod ovaca treba preliti vrelom vodom kako bi se uništile učaurene jedinke. Na zaražene livade treba isterivati što više gusaka i pataka zato što se one hrane barskim puževima i tako doprinose uništavanju metilja.
Iako metiljavost kod ovaca može biti vrlo opasna važno je pratiti ponašanje svake jedinke u stadu, jer svaka promena u izgledu, ponašanju ili ishrani može da ukazuje na ovu ili neku drugu bolest. Ukoliko se dijagnostikuje i leči na vreme metiljavost kod ovaca najčešće prolazi bez većih problema.
