Živimo u jednom euforičnom vremenu kada su u pitanju biznis, inovacije, primena veštačke inteligencije i drugih proizvoda tehnološke revolucije. Pod uticajem savremenih tehnologija poslovni ambijent se radikalno promenio kao i struktura privrede u Srbiji i globalno dok digitalizacija briše jaz između urbanog i ruralnog, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) u podkastu Telkast.

U turbulentnim i trusnim vremenima, po rečima Čadeža, iskoristili smo jedan od naših većih talenata, a to je da preživimo, tranformišemo se, budemo fleksibilni i ojačamo našu privredu.

„U proteklih 10 godina duplirali smo BDP, nezaposlenost je više nego duplo manja sa 23 -25 procenata pala je na manje od devet odsto. Sve više novca ostaje u kompanijama za reinvestiranje, dosta je stranih investicija, Srbija je iskoristila prednosti „nearshoring“-a i upravo je 2/3 ulaganja evropskih kompanija u region, došlo u našu zemlju“, ističe Čadež.

Za razliku od ranijih vremena kada su radna mesta bila zasnovana na nižim tehnologijama, postavljajući digitalizaciju kao prioritet i zanimljivom politikom, uspeli smo da preskočimo nekoliko koraka i razvijamo ekonomiju zasnovanu na znanju. Naš prvi izvozni proizvod nije više malina nego softver, koji raste po stopi od 40 odsto godišnje. Broj zaposlenih u IKT sektoru je šest puta veći i ne obuhvata samo programere već i zanimanja kao što su ekonomisti, psiholozi i druga, dodaje predsednik PKS.

Ističe da je digitalizacija već tu, da je neminovnost, kao i da nema kompanije niti čoveka u svetu biznisa da ne koristi digitalne alate, veštačku inteligenciju i druge prednosti tehnološke revolucije.
Digitalizacija, po rečima Čadeža, briše jaz između urbanog i ruralnog što najbolje pokazuje podatak da 300.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i farmera koriste digitalnu bazu podataka e-agrar koji je i ujedno i najtraženija reč na netu u Srbiji ovo godine.

Svaka nova tehnologija koja dolazi ima svoje rizike i prednosti, uvek je to isto pitanje počev od vremena kada se pojavila parna mašina, zatim televizor, faks, kompjuter i internet. „Ne možete da zaustavite tehnologiju ona jednostavno dolazi ono što možete da radite je kontrol risk menadžment, da regulišete kako najmanje može da bude štetna“, naglašava Čadež.

Podseća da je PKS pre pet godina osnovala Centar za digitalnu transformaciju koji uz podršku stručnih konsultanata pomaže kompanijama da prođu kroz procese digitalne transformacije poslovanja i budu konkurentnije. „Već imamo 5.000 kompanija koje su prošle kroz digitalnu strategiju, oko 1.000 ih je već implementiralo ozbiljne programe“, rekao je Čadež i dodao da za programe CDT mogu da konkurišu sve kompanije od pekare preko turističke agencije do proizvodnje čipova.

Veliki iskorak za Srbiju i Beograd biće organizacija specijalizovane izložbe EXPO 2027, koja će kako objašnjava Čadež, obezbediti infrastrukturu, zatim izgradnju jednog od najmodernijih sajmova u Evropi, kao i biznis centara. Sve ovo stvalja Beograd na vodeće mesto na biznis mapi regiona i otvara prilike da u našu prestonicu, zbog odličnog položaja, prebace svoje centrale ovde. „ Za to vam je potrebna infrastruktura, potrebni su biznis parkovi, koje možete da izgradite ako imate nešto kao što je EXPO“, ističe Čadež.

Najavljuje održavanje dve velike konferencije posvećene novim tehnologijama i inovacijama. Jednu u saradnji sa „Gitex“ sajmom , koji je najveći sajam za tehnologije u Aziji i Evropi, dok će druga biti u saradnji sa „Startup Genome“, jednom od najvećih svetskih organizacija za startapove.

Govoreći o komunikacijama, podseća da su se načini komunikacije dosta promenili, kao i da društvene mreže imaju posebnu ulogu. U korišćenju društvenim mreža, kako ističe, važno je biti autentičan i uvek tražiti nove načine komunikacije.

„Danas morate mnogo više da se potrudite da biste dobili vrstu balansa u različitim mišljenjima koja postoje oko neke stvari nego pre 10 godina, kada ste mogli da kupite dve tri novine ili pogledate dva tri sajta iz različitih uglova“, ocenjuje predsednik PKS.
Na pitanje novinarke da li prati podkaste navodi da ih dosta sluša najviše iz domena veštačke inteligencije i njene primene u poslovanju, zatim dosta iz psihologije i geopolitike.