Italijanski ljulj, je veoma značajna vrsta koja se odlikuje visokim prinosom i odličnim kvalitetom krme. Ova travna vrsta se najbrže razvija od svih višegodišnjih trava. Ima dobro razvijen korenov sistem koji raste do dubine od 1m. Stablo je visoko oko 1m. Lišće je zeleno, glatko sa izraženim sjajem sa naličja. Cveta krajem maja a sazreva u drugoj polovini juna i seme se lako osipa. Odlikuje se veoma brzim porastom još u godini setve, kada za razliku 8 od drugih višegodišnjih trava može doneti i određeni procenat generativnih izdanaka. Takođe se karakteriše i odličnom regeneracijom nakon otkosa. Ukoliko su vremenski uslovi odgovarajući, odnosno ima dovoljno vlage, i u drugom otkosu može formirati značajan broj generativnih izdanaka, po čemu se razlikuje od ostalih višegodišnjih trava. Ima najveću moć konkurencije od svih travnih vrsta. Najbolje uspeva na dubokim i plodnim zemljištima, dok mu peskovita i šljunkovita zemljišta ne odgovaraju.
Najviše mu odgovraju zemljišta čija je pH 6-7 a uspeva i do pH 8,3 dajući manji prinos od svog genetičkog potencijala. Rano kreće u proleće a prvi otkos se skida početkom maja.
Zbog izražene osetljivosti na dugotrajnu sušu zahteva kontinuirani priliv vlage. Životni vek italijanskog ljulja je 2-3 godine. Dobro uspeva u brdskim područjima, ali i u ravničarskim predelima. Italijanski ljulj se uglavnom koristi kao komponenta travno-leguminoznih smeša za košenje, ali se može veoma uspešno silirati zbog visokog sadržaja lako rastvorljivih ugljenih hidrata. Ostvaruje i do 15 t sena, ali najčešće oko 10 t sena, po hektaru sa 16-17% sirovih proteina ukoliko se kosi u odgovarajućoj fazi, odnosno u fazi početka klasanja. Ova vrsta je pogodna za rano prolećno i kasno jesenje iskorišćavanje u čistoj kulturi. Poslednjih godina se sve više koristi u trogodišnjoj smeši sa crvenom detelinom.
