Mile Popović iz sela Skorenovac kod Kovina kupio je jedan od najskupljih i najjačih traktora CASE magnum 380 CVX koji ga je koštao 400. 000 evra. Mile sa obrađuje 1.500 hektara, a pored ratarstva porodica Popović ima i stočarsku proizvodnju.
U stajama imaju 350 grla od čega 125 krava na muži. Obrađuju velike površine i postižu odlične prinose. Njih dvojica nastavljaju dugu porodičnu tradiciju bavljenja poljoprivredom. Njihov deda se bavio tovom junadi, otac proizvodnjom semenskom krompira, ali su tokom Oluje 1995. izbegli iz Hrvatske i počeli život iz početaka. Marljivim radom su ponovo sve stekli i danas Mile sebi može da priušti da kupi jednu ovako skupu mašinu. Cena traktora je inače okvirna i zavisi od opreme koja ide uz njega.
-Kupovina traktora se sigurno isplati. Samo tehnika donekle može da nadomesti ono što gubimo u ceni. Ako želimo da imamo rod, da to bude kvalitetno i dobro, ako želimo da napredujemo onda moramo da idemo u korak sa vremenom. Ne može baš svake godine da bude 13, 14 tona kukuruza po hektaru, ali kad nam Bog podari takve uslove onda moramo mi da damo maksimum od sebe da bismo postigli rezultate. Bez mašina i savremene tehnologije to jednostavno ne može. Inovacija je danas ključ uspeha u poljoprivrednoj proizvodnji – ističe Mile.
On je pazario model traktora CASE magnum 380 CVX.
– CVX je zapravo oznaka za tip menjača. To je bezstepeni tip menjača, odnosno višenamenske ručice nalik na džojstik preko je koje bukvalno sve radimo sa traktrom tako da ruku uopšte ne moramo da pomeramo. Kad ručicu vučemo prema nazad traktor usporava, kad je guramo unapred on ubrzava do one određene brzine koju smo postavili kao parametre na monitoru. Imamo tri ranga brzina. Ja trenutno na monitoru imam 8, 26 i 43 km/h. Osam je kad sam bio na oranju, 26 je kad idem poljskim putem a 43 je brzina za asfaltni put. Ovo je trenutno najači traktor što se tiče menjača i pogona točkova. Iskreno, nisam se ni raspitivao niti gledao neku drugu marku jer je nama CASE negde prirastao srcu i ima crvenu boju ljubavi – dodao je uz šarmatni osmeh Mile.
On i njegova porodica ima zavidan vozni park kad su u pitanju poljoprivredne mašine i sve su marke CASE.
-Ovaj traktor ima mnogo displeja, muziku, klimu, rasvetu… Što se tiče samog traktora ja ne znam šta bih mogao da kažem a da nešto ne zaboravim. Mnogo je stvari, mnogo detalja bukvalno se mislilo o svakoj sitnici. Stojim iza toga da je jedan od boljih ali ne mogu da kažem da je najbolji na svetu. Odluku o kupovini nije bilo teško doneti. Još uvek smo relativno mladi, a nekad čovek u ovim našim godinama donese odluke a da ne razmisli dvaput. Šalim se naravno. Kad kupujemo neku mašinu, nebitno je da li je to traktor ili priključna mašina, svesni smo da svaka mašina zahteva servis. Servis i rezervni delovi prodaju traktor. Prvi traktor će da vam proda menadžer, ali svaki sledeći traktor ili mehanizaciju će da vam proda servis ili rezervni delovi. U tome je caka, uvek su nam na raspolaganju kad je potreban servis jer svaka mašina koja radi normalno mora i da se kvari – pojasnio je on.
Prema Miletovim rečima primetio je u poslednje dve godine da je nešto slabiji kvalitet mehanizacije čak i kad su u pitanju dve iste mašine iste marke vidi se razlika.
-Uparavo zbog toga je najbitiniji servis, odnosno njihova podrška prema nama i naša sigurnost. Bilo je dana kad sam uveče oko sedam ili pola osam bio slobodan da ih nazovem iako ne rade da prijavim problem i već ujutru u sedam sati su bili kod nas. Rešavali smo problem i ja bih od 12 sati nastavio da radim. To je izuzetno važno kad je u pitanju setva, prskanje, žetva… Oranje možeš i da prekineš danas, nastavićeš sutra kad stane kiša a setva, prskanje i žetva je nešto što ne sme da čeka sutrašnji dan – rekao je Mile.
Porodična tradicija
Za razliku od većine drugih ovaj mladi i uspešani poljoprivrednik se ne žali čak i kad godina nije dobra.
-Mi smo zadovoljni u ovom trenutku. U poljoprivredi sve zavisi od tri najvažnija faktora: prvo, moraš da daš maksimum od sebe da tu biljku koju si posejao neguješ kao da mi sami rastemo iz te njive. Drugo je ono što Bog da od vremenskih uslova i treće je cena. To su jako bitna tri faktora i ako se oni pogode onda možemo da napredujemo i radimo. A ako se samo jedan od ta tri faktora izmakne i nije prisutan u proizvodnji onda je godina teška i ne možemo da napredujemo već stagniramo. Ako se pak izgube dva od ta tri uslova onda je sigurno da smo u gubitku kao što se desilo recimo ove godine kad je okolinu Zrenjanina pogodilo nevreme, a plus je cena bila minimalna pa zarade sigurno nije bilo i onda ne znam kako ti ljudi mogu da izađu na kraj. I tu se opet vraćamo na onu priču da moramo da imamo spremne pare od neke prethodne godine koja je bila dobra. Ne smemo sve pare da trošimo, moramo da ostavljamo sa strane za one manje dobre godine – mudro je rekao Mile.
Poljoprivreda je njihova porodična tradicija a Mile i njegov brat su treća generacija koja nastavlja posao.
