Vino od pomorandže? Ne. Vino sa pomorandžom? Ne. Pa šta su onda ta famozna oranž vina? Hajde da ukratko objasnimo.
Grožđani sok (pre nego što postane vino), bez obzira na sortu (crnu ili belu), je gotovo bezbojan.
Tj. vina dobijaju boju iz pokožice.
PRIMERA RADI: Da bi crvena vina dobila crvenu boju, ona moraju da odležavaju (i fermentišu) nekoliko dana (ili nedelja) zajedno sa pokožicom, kako bi došlo do ekstrakcije boje (kako bi grožđani sok dobio boju).
Da, crvena vina boju dobijaju iz pokožice grožđa.
Pored ekstrakcije boje, dolazi i do ekstrakcije mirisa, ukusa i tanina. Ovaj proces naziva se MACERACIJA. Tako posle nekog vremena, bezbojni grođani sok postaje prirodno obojen.
E SAD: Oranž vina su, zapravo, vina nastala od BELIH sorti grožđa kod kojih se u procesu proizvodnje koristi maceracija, tj. odležavanje grožđanog soka sa pokožicom grožđa.
Kod regularnih belih vina nema maceracije, dobro zaključujete.
Maceracija kod proizvodnje oranž vina može da traje nekoliko dana, nedelja ili meseci. Na taj način dobijaju se vina sa raznim nijansama narandžaste boje (tamno žuta, narandžasta, zlatna, boja ćilibara).
Oranž vina se prilično razlikuju od svežih belih vina, imaju specifičan karakter, kompleksnost i neretko puniju i bogatiju teksturu. Često su manje ili više mutna jer se uglavnom NE filtriraju.
Nazivaju se još i: „amber (ćilibarna) vina“ ili „dugo macerirana bela vina“. Spominje se i naziv „prirodna vina“, ali taj termin ću objasniti u posebnoj objavi jer se često (slučajno ili namerno) pogrešno interpretira.
Ovakva vina su često predmet debate i izazivaju reakcije – neki ih obožavaju dok ih drugi baš ne vole i izbegavaju.
Moj savet je da ih probate jer nemate šta da izgubite, a možete dobiti posebno i nezaboravno iskustvo. Takođe, nemojte odustati nakon prvog oranža, jer među ovim vinima ima drastičnih razlika u kvalitetu, mirisima i ukusima.
Ako ste pročitali do kraja, ostavite lajk, sačuvajte ili podelite objavu sa nekim ko želi da nauči više o vinima.
