Šta kažu stručnjaci o rezidbi

Višegodišnji zasadi voća i vinove loze u Šumadiji nalaze se u dobrom stanju. Rezidba starijih zasada šljive i jabuke krenula je još u periodu kasne jeseni i sada su te biljke u fazi mirovanja, dok se mlađi zasadi ostavljaju za februar i početak marta. Ono što nedostaje Šumadiji je radna snaga u vidu kvalifikovanih ljudi za rezidbu pa se zbog toga ova mera obavlja i u januaru.

Rezidba voća u Šumadiji uveliko je u toku a posebno je ova mera aktuelna u zasadima jabuke i kruške koje nisu toliko osetljive na niske zimske temperature. Kada su zaštitne mere u pitanju obavljaju se i zimski pregledi zasada.

„Gledaju se zimska jaja od crvene voćne grinje u zasadima jabuke, a već krajem januara u zavisnosti od vremenskih uslova, ako nastupi topli period, mogu se naći i prva jaja od kruškine buve. Kada se nađu prva jaja tada treba da se obavi prvi tretman u kruškama i tada će ići kombinacija ili mineralnog ulja plus sumpornih preparata ili kaolin plus sumporni preparati. Tu je poenta da se izvrši da kruškina buva ne odlaže jaja gde je obaljeno tretiranje uljima ili kaolinom“, kaže za RTV voćar i zaštitar Verko Kačarević iz sela Vinča.

Stariji zasadi se mogu rezati u toku celog zimskog perioda dok je kod koštičavog voća preporuka da se rezidba obavlja u februaru jer ako se obavi rano mrazevi mogu da na presečenom delu prouzrokuju sušenje biljke.

„Imamo kod voća zimsko mirovanja kada spoljne temperature ne mogu uticati, bez obzira na to što smo mi u decembru imali relativno visoke temperature, to nije uticalo na voćne zasade. Ali već od februara meseca ako nastupe topliji talasi može doći do kretanja pojedinih koštičavih voćnih vrsta, posebno se odnosi na kajsiju, kao i kod novih sorti breskve i nektarine i tu treba obratiti pažnju na zaštitu već na samom pucanju pupoljaka, a onda mora da se obavi tretman tafrina deformans jer tada može da dođe do infekcije od ove gljive“, navodi Kačarević.

Proizvođači koji imaju velike površine pod starijim zasadima voća krenuli su sa rezidbom još u poznu jesen.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Danko Petrović podseća da je rezidba uspostavljanje balansa između bujnosti i rodnosti.

„Ako uradimo blagu rezidbu imaće veliki potencijal prinosa, a ako imamo veliki prinos automatski nam kvalitet određene voćne vrste pada i imamo druge mere koje moramo onda da primenjujemo, proređivanje plodova, smanjenje prinosa hemijskim ili mehaničkim putem, a to dodatno povećava troškove a samim tim nam smanjuje prihode. To znači da rezidba mora da bude kvalitetno obavljena i radna snaga koja obavlja rezidbu mora da bude stručna da izvrši tu meru“, objašnjava Petrović.

Poslednjih godina javlja se problem nedostatka ljudi koji znaju da obave dobru rezidbu što takođe dovodi do toga da se sa ovom merom krene, gde je to moguće što pre.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

02.04.2024.

Kako do krupnijeg ploda borovnice

08.03.2024.

Kroz šljivike i livade kod porodice Vajić

19.02.2024.

Kako orezati vinovu lozu

08.02.2024.

Kako trenutna temperatura utiče na voće

05.02.2024.

Savetovanje o proizvodnji voća

30.01.2024.

Kakav je izvoz bio prošle godine

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca