Pčelarstvo je grana poljoprivrede koja uz relativno mala ulaganja može da doprinese upošljavanju velikog broja mlađe populacije. To je aktivnost koja se dobro uklapa sa ostalim aktivnostima u poljoprivredi, te značajno može doprinijeti razvoju poljoprivrede uopšte. Prednosti pčelarenja su ogromne, ipak postavlja se pitanje kada pčelarstvo može biti ekonomski isplativo.

Na tu temu smo razgovarali sa pčelarom  Ivicom Matićem.

Ivica Matić, je poreklom po ocu iz Makedonije, po majci iz Paraćina, trenutno živi sa porodicom u Borči.

Ivica ima 100 društava, na obali Dunava i Tamiša. Ranije je imao 200 ali nažalost zbog kuge, morao je da uništi oko 70 društava.

Ivica je seleći pčelar.

„ Prva paša je uljana repica, tu nije bitan prinos, da pčele donesu med, nego da se one razviju da bi bile spremne za bagremovu pašu. Ono što pčele donesu meda, to se izvadi i stavi se rojevima, da rojevi napreduju, ili se stavi slabijim društvima. Samo zatvoreni med vrćamo, ako ima zatvorenog meda u tom trenutku on se vrca. Ako nema zatvorenog meda to ne vrcamo, da se ne bi ukiselio jer tada imamo problem. Prinos na uljanog repici je do 10 kg, manje, više, priča nam Ivica.

Posle toga selimo pčelinjak na bagrem u okolini Obrenovca, pa u Ripanj, ili Rudnik. Veoma je važno pre seljenja da se ode na teren da se proveri da li je to mesto u tom trenutku dobro za pašu.

Matematički gledano bagrem je 10 kg na godišnjem nivou,  a bagrenac oko 20 kg, i po tome više se isplati ostati na bagrencu. Međutim, bagremov med se najviše traži.

Med od bagremca je proziran, crvenkast, finog ukusa i spada u kvalitetne vrste meda, pa sve veće interesovanje tržišta podstiče pčelare da odlaze na ovu pašu

Bagrenac je odličan izvor dragocenog najkvalitetnijeg polena sa oko 60 odsto belančevina. Za dvadesetak dana, koliko cvetanje traje, njegov unos bude  čak toliki da se slobodno mogu oduzeti krajnji ramovi. To je vreme koje neizostavno treba iskoristiti za berbu polena. Bez obzira na to koji se tip hvatača koristi, tada su uslovi za sakupljanje dobri, vremenske prilike su stabilne i, s obzirom na relativno visoke dnevne temperature, polen je lako sušiti u samoj košnici na dvostrukoj ventilacionoj mreži. Osim vizuelno na poletaljci, unos amorfinog polena može se osetiti i po mirisu u košnici, koji podseća na miris izgorelog baruta. Problemi pčelarenja na bagremcu slični su kao na paši pitomog kestena. Pre nego što zamedi, ali i kada dođe do prekida medenja, veliki unosi polena blokiraju plodište. To gotovo redovno remeti radno raspoloženje društva.

Ivica dobija i subvencije po košnici. Troškovi su veliki, ali kao je nekada bilo sada je super. Nekada  nije ni bilo subvencija.

Posle bagrema, ide livadska paša, na Dunavu i na Tamišu.

Likadski med je najkompleksniji med i sadrži najviše vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a svaka biljka ima specifičan hemijski sastav. Negde u medu ima više alkaloida, negde mineralnih materija, negde vitamina, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika sa kojima se biljka brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada. Livadski med jača organizam, povećava zaštitne i imune mehanizme. Pokazuje dobro dejstvo kod oboljenja disajnih puteva, gnojnih rana, i ginekoloških oboljenja. Kao sredstvo za iskašljavanje uzima se u vidu inhalacija, sirupa, ili u prirodnom obliku. Vrlo dobro deluje za lečenje hroničnih formi rinitisa, sinuzitisa kao i stomačno-crevnih i bubrežnih bolesti.

Posle livadske paše Ivica seli pčelinjak na sucokret i to na tri lokacije.

Godišnje Ivica proizvede 5 t meda, ako se poklope svi uslovi. Mikrouslovi su najbitniji.

U asortimatu ima med, propolis, rojeve i mešavine meda sa raznim voćem.

Naš sagovornik ima velike planove, širi prodaju preko interneta, a u planu je da proizvode plasira i kod nas i u inostranstvu.