Direktor Projekta Velika mala privreda (USAID) Aleksandar Pavlović predstavio je tržišne i izvozne rezultate za prošlu godinu u sektoru voća i povrća na Agro Belgrade sajmu stakao je da je godina iza nas bila interesantna, kao i da je “nećemo nazvati teškom, ali da svakako nije bila uspešna kao 2022. godina”. Značajni pad izvoza na rusko tržište ostaje centralna tema onoga što nam se desilo u prethodnoj godini, koji je praktično uticao na ceo sektor voća.

”Celokupan agrar je pao za nekih 200 miliona evra u izvozu. Taj gubitak najviše se oseti u sektoru voća i povrća. Gubitak u tom sektoru je blizu nekih 100 miliona i skoro celokupan je u sektoru voća”, pojasnio je Pavlović.

Kada je reč o sektoru jabuka, on kaže da je izvoz na malo više od 80 miliona. ”Cene jabuke su u proseku ostale na otprilike 0,74-0,75, što je sasvim pristojno. Međutim, ako pogledate prošlogodišnji izvoz 68 miliona, to je malo”, pojašnjava Pavlović i dodaje da smo navikli da izvozimo 150.000 tona, dok je taj broj u 2023. godini pao na 100.000 tona, te da bi to trebalo da nas zabrine. Uglavnom voćnjaci koji se bave modernom proizvodnjom, koji imaju klupske sorte, uspevaju da se probijaju na tržišta. Oni koji su i dalje u ekstenzivnoj proizvodnji, koji se bave starim sortama, uglavnom ajdarom, imaju sve više i više problema.

Prema njegovim rečima, jako je teško zameniti rusko tržište. ”Videli ste da je tržište Saudijske Arabije u osetnom porastu zadnje dve godine. Diversifikacija tržišta je velika. Registrujemo i Veliku Britaniju, uglavnom je tu Bliski istok. Isto o Indiji se pričalo dosta, ali ta količina robe koja odlazi u Indiju je zaista mala. Tako da, diversifikacija tržišta ostaje za sada problem broj jedan za sektor jabuka. I naravno očekivanje šta će se desiti sa tržištem u Rusiji”, objašnjava Pavlović.

Prema njegovim rečima, sektor zamrznutih malina je bio najproblematičniji u 2023. godini. ”To je sektor koji je bio apsolutni superstar 2021. i 2022. zbog kovida, zbog orijentacije ka zdravoj hrani, zbog prekida dobavljačkih lanaca globalno, mi smo doživeli totalni bum. Možete zamisliti cene po kilogramu robe u tom trenutku. Naravno, to je bio uvod i u masovnu kupovinu po jako visokim cenama u 2023. i kada dolazi do kraha tržišta i naše male hladnjače ostaju zarobljene sa robom koja je jako skupa, na tržištu se dešava slom cene”, napominje on.

Ipak, kaže da rezultati tokom prošle godine nisu tako loši, odnosno da je više reč o povratku u realnost nego gubitak tržišta.

Povrće manje pogođeno

Šta se tiče povrća, kako kaže, tu je situacija mnogo stabilnija i mnogo bolja i takva je već zadnjih pet godina. Posebno sektor svežeg povrća koji polako dolazi do 140 miliona i gde je diversifikacija tržišta ogromna. Roba se plasira svuda, tako da nismo u opasnosti, recimo kao što smo zavisili od tržišta Rusije, za određene kulture. Sve je manje više stabilno osim zamrznutog povrća.

Ima elemenata koji rastu neverovatnom brzinom. A to je, recimo, sektor kornišona, ali ne prodaja svežih kornišona koja je stabilna na devet, deset miliona. Mi smo sad, u zadnjih pet godina, napravili ozbiljni iskorak i u izvozu gotovih proizvoda.

”Dakle, kisele robe, već upakovane, koje ide iz Srbije na tržišta Evropske unije. To je već došlo do nekih 10 miliona i ako vidite kakav je to rast u zadnjih pet godina, to je neverovatan segment koji u čitavom sektoru najbrže raste. Naravno, nisu to neke cifre koje će dramatično uticati na naš totalni izvoz, ali mi smo otišli sa 2,5 miliona na blizu 10 miliona za samo pet godina i to nastavlja da raste“, pojašnjava Pavlović.