O ceni maline za narednu sezonu već uveliko se priča, pa čak i navode konkretni iznosi na koje bi proizvođači mogli da računaju. Navodno, kilogram ovog voća u otkupu mogao bi da dostigne 350 dinara

Nije prvi put da se sa ovakvim prognozama izlazi preuranjeno. Stručnjaci upozoravaju da takve spekulacije samo dodatno štete ovom sektoru.

”U situaciji kada u čitavom svetu imamo izuzetno nizak ekonomski rast, inflaciju, ratove, prvo u Ukrajini, a sada i u Izraelu, probleme u transportu, nerealno je, a po svemu sudeći i kontraproduktivno, istupati onako kako to godinama unazad rade pojedinci u Srbiji”, kaže stručnjak za voćarstvo Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvu u Čačku.

Kako kaže, ovo se podjednako odnosi i na predstavnike proizvođača i na otkupljivače, odnosno izvoznike. Podseća da smo prošle godine, i to otprilike u isto vreme kao i sada, imali istupanja pojedinih predstavnika proizvođača koji su „zahtevali” od „nekoga” da im se za kilogram maline plati 500, 800, pa čak i 1.000 dinara za kilogram maline.

Leposavić smatra da su takvi istupi, pored već pobrojanih razloga, prouzrokovali i svojevrsni revolt kod naših tradicionalnih kupaca, pre svega u Nemačkoj, koja je naše najznačajnije tržište i u kojoj imamo veliki pad učešća u ukupno uvezenoj količini maline. Prema podacima kojima raspolaže, 2019. godine naša malina bila je prva sa 44 odsto udela u ukupno uvezenoj količini u toj zemlji, a već 2022. godine smo smanjili učešće kod njih na 37 odsto, da bi se u 2023. udeo srpske maline još više smanjio.

”Dodatni problem jeste i nepoznavanje tokova na svetskom tržištu od strane naših izvoznika, od kojih su neki izgubili tržišta Švedske ili dobili poništaje dugogodišnje saradnje sa velikim trgovinskim lancima iz Evrope, a da je u međuvremenu popisano ili potvrđeno veoma malo novih ugovora sa našim izvoznicima, kao što je bilo na poslednjem sajmu u Berlinu, na kojem su, pre svega iz političkih razloga, najveću pažnju dobili izvoznici iz Ukrajine”, kaže Leposavić.

On napominje i činjenicu da zemlje koje slove za konkurente Srbiji značajno smanjuju proizvodnju ovog voća. Takva situacija je i u Poljskoj, Čileu, Ukrajini, ali i onim državama koje to nisu, a značajni su proizvođači. To su Meksiko i Španija, koja je samo u poslednje dve godine smanjila površine pod malinom 21 odsto.

Kako ističe, problem za nas jeste veliki pad u kvalitetu maline koja se nudi kupcima. Veliki broj prerađivača se suočava sa činjenicom da je procenat rolenda u prošloj godini bio, za naše prilike, prilično niskih 60 procenata.

Bez obzira na sve ovo, a imajući u vidu značaj ovog voća za ukupnu ekonomiju, a ne samo poljoprivredu naše zemlje, on smatra da bi u najkraćem roku trebalo raditi na oporavku i svojevrsnom „rebrendiranju” srpske maline kroz marketing, isticanje pozitivnih primera dobre proizvođačke prakse, prikaz dostignutih standarda u preradnim kapacitetima, pri čemu posebno treba naglašavati bezbednost korišćenja naše maline jer su kupci na to posebno osetljivi.

”Druge zemlje su u odnosu na nas daleko veću pažnju posvetile i uticaju na zdravlje i mnogobrojne druge efekte korišćenja maline i proizvoda od nje i na taj način povećali prodaju i učešće na svetskom tržištu”, kaže Leposavić.