Kako trenutna temperatura utiče na voće

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da od 2012. godine prati klimatske promene u Srbiji i da od tada beleži tople periode u januaru i februaru.

– Do sada nismo imali da je kraj godine bio topao, kao što smo imali u decembru 2023. Nemamo ni vlage. Skoro da će se ponoviti 2019. kada smo u prva tri meseca imali samo 36 mm padavina, objašnjava prof. dr Zoran Keserović.

Prošla godina je, navodi, bila dosta teška. Mnogi proizvođači nisu uspeli da se izbore sa bolestima, tako da je došlo do opadanja listova pogotovo kod jabuke zbog čađave krastavosti i kod koštičavih vrsta usled pegavosti.

– Takvi zasadi nisu mogli da se pripreme za zimski period mirovanja i voćke su nepripremljene ušle u zimu. Imali smo ubrzane procese formiranja pupoljaka, čak i cvetanje u novembru i decembru. Ukoliko se kasnije dese niske temperature ili eventualno prolećni mrazevi, što je od 2012. česta pojava, te voćke će biti daleko osetljivije u odnosu na godinu kada se proces kaljenja normalno odvija, kaže Keserović.

Posebno su ugrožene vrste koje rano cvetaju, kao što su kajsija ili breskva, ali ni drugo voće nije zaštićeno.

Neki dan sam u Selenči skidao pupoljke kod jabuke koja ne bi trebalo da je krenula. Primetio sam kod ranocvetnih sorti, poput jonagolda ili ajdare, da su pupoljci nabubreli i da nisu u fazi u kojoj bi trebalo tokom mirovanja. Svi kažu da je zima period mirovanja. Nije tačno. Ako se stvore uslovi tj. ako ima sunca i vlage u zemljištu ti procesi se ubrzano odvijaju u pupoljcima i oni kasnije postaju osetljiviji na niske temperature, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

U regionu koji pokriva Poljoprivredna savetodavna stručna služba Beograd za sada nema pupoljaka na voćkama.

– Trenutno se, na našem terenu, voće nalazi u fazi mirovanja. Nismo zapazili kretanje vegetacije što je povoljno, budući da smo imali neuobičajeno blagu zimu, kaže Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva.

Zašto je važna zimska rezidba

Voćari tokom ovog perioda, kažu stručnjaci, treba da sprovode redovne mere u voćnjacima za ovo doba godine, piše RTS.

Tu pre svega mislim na rezidbu, đubrenje mineralnim đubrivima na osnovu preporuka posle urađenih hemijskih analiza zemljišta i prolećnu zaštitu odgovarajućim preparatima. Ako đubrenje nije obavljeno u prethodnom periodu, mogu se primeniti adekvatne formulacije u što skorijem periodu. Krajem proleća, u zavisnosti od vrste voćaka vrši se prihrana zasada azotnim đubrivima, objašnjava dr Darko Jevremović.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

05.02.2024.

Savetovanje o proizvodnji voća

30.01.2024.

Kakav je izvoz bio prošle godine

23.01.2024.

Šta kažu stručnjaci o rezidbi

11.01.2024.

Pregled štetočina u zasadima tokom zimskog perioda

09.01.2024.

Kako posađenim a nerodnim kruškama vratiti rodnost

21.12.2023.

Mere za produžavanje faze mirovanja kod voća

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca