Vi morate sa muškarcima biti barabar, morate sa njima svuda  biti,jer takva je priroda posla, a drugo, svaka žena na selu radi sve od teškog fizičkog posla do lepih i lakih poslova“, izričita je Dušica Savić iz Klenja.

Nas u kući ima osmoro. Suprug i ja naša dva sina i svekra. Stariji  sin Ivan sa suprugom i dvoje dece, mlađi sin i svekrva. Što bi se reklo puna kuća, a gde čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna, ističe Dušica.

Ivan ima zlatne ruke. Sve što zamisli to može i da napravi sa svojih deset prstiju od lima i metala u svojoj radionici „Metal IS Klenje“. Posebno je ponosan na reparaciju starog IMT traktora koji je po godinama stariji od njega a koji je sredio i reparirao da sija kao da je nov.

– Još kao dete uz oca sam stalno bio u radionici i naučio sam bravariju i mehaniku popravljajući traktore i kombajne. Posle završene srednje mačvanske škole upisao sam Poljoprivredni fakultet smer agroindustrijsko inženjerstvo. To je pre sedam godina bio novi, inovativni smer koji je osmislio pokojni profesor Todor Janjić – ispričao nam je ovaj vredni mladić, i dodaje:

-Oženjen sam imam dva sina, osim što ovo radim pomažem i  roditeljima koji obrađuju 30 ha zemlje. Sejemo kukuruz, pšenicu, suncokret…

Pitali smo Dušicu kako počinje njen radni dan.

“ Ustajem u šest ujutru, nahranim životinje, pomuzem krave i onda me čekaju ostali poslovi, pravim sir, kajmak, a ostatak mleka odnesem u mlekaru. Više se fokusiram na proizvode, jer je cena mleka niska.  Sve što napravim  prodajem sa kućnog praga. Radni dan se završava oko 19 časova, ali mora se planirati i naredni dan.

“Da je lako nije, ali svi mi biramo kako ćemo živeti i čime se baviti. Jas am tako isplanirala dan da mogu sve da stignem bez tenzije i nekog velikog fizičkog napora.

Što se kuhinje tiče, skuvam i ja ali snajka više vremena provodi u kuhinji. Ona sa malom decom i ne može drugo da radi, a dace Bog dobićemo i treće unuče.

Savići imaju 15 ovaca i  14 jaganjaca,šest   krmača, tri su oprašene, tri su u čekalištu, a imaju i  dve krave,

Imaju svoju hranu za životinje.

U našoj zemlji već nekoliko godina unazad osnivaju se udruženja koja imaju za cilj da osnaže žene na selu. Veliki broj njih na taj način je prošao informatičke i preduzetničke obuke. Kroz udruživanje, neke su uspele i da pokrenu sopstveni biznis. Dušica je primer da jedna žena na selu može mnogo toga da uradi i sopstvenim primerom je podstrek drugim ženama.