Smilje, ili kako ga u narodu često zovu besmrtno bilje zato što ne vene čak ni kad se ubere, koristi se u narodnoj medicini još od antičke Grče. Sa svojim preoznatljivim grozdovima žutih cvetova prijatne arome poslednjih decenija se na velika vrata vratilo u upotrebu posebno u kozmetičku industriju. Naime, eterično ulje od smilja koristi se u izradi brojnih preparata koji podmlađuju kožu i uklanjaju bore. Čak su i naučnici fascinirani onim što se već vekovima zna, da cvetovi smilja usporavaju proces starenja kože, vraćaju joj mladalački sjaj i elastičnost. Ali, ovo su samo neke od lekovitih svojstava ove biljke koja je vrlo cenjena već hiljadama godina.
Smilje (lat. Helichrysum arenarium), prirodno raste u predelu Sredozmelja, ali i na Balkanu posebno u Hercegovini. U Srbiji se vrlo malo uzgaja uglavnom u Deliblatskoj i Kladovskoj peščari, kao i u Sićevačkoj klisuri. Latinski naziv ove biljke potiče od grčkih reči „helios“ (sunce) i „chrisos“ (zlato) što u prevodu znači zlatno sunce. U grčkoj mitologiji Apolon je često nosio venac od upletenog smilja kao simbol besmrtnosti. Prema starogrčkim legendama, čudotvorna svojstva ove biljke prva je otkrila princeza Nausikaja, kćerka feačkog kralja Alkinoja. Legenda kaže da je zahvaljujući smilju princezina lepota bila božanska poput Atremide. Stari Rimljani su od Grka preuzeli upotrebu smilja, ali je padom Rimskg carstva njegova upotreba vekovima bila zanemarena. Smilje je ponovo oživeo Napoleon početkom 19. veku koji je doprineo širenju saznanja o njegovim terapeutskim prednostima. Tokom Prvog svetskog rata smilje je igralo veoma važnu ulogu u prečišćavanju vazduha u bolnicama i sprečavanju širenja bolesti.
Smilje je grmasta višegodišnja biljka koja najbolje uspeva na osunčanim, kamenitim, krečnjačkim ili peskovitim podlogama. Raste od 30 do 50 santimetara, a prepoznatljiva je po sitnim gustim grozdastim cvastima sastavljenim od sitnih žutih cvetova čvrsto stisnutih jedan uz drugi. Cvasti se nalaze na vrhu stabljike koja je obrasla srebrnasto-sivim listovima sa sitnim dlačicama što biljci omogućava da preživi sušne uslove. Smilju odgovara veća količina direktne sunčeve svetlosti jer to određuje aromatična svojstva. Sitni, žuti cvetovi imaju vrlo prijatan miris. Smilje se sadi iz rasada u rano proleće u martu ili na jesen tokom oktobra. Zasad traje do osam godina, a tokom prve godine važno je orezivati žbunje kako bi prinosi cveta bili bolji. Punu rodnost smilje postiže u trećoj godini uzgoja, a košenje obuhvata rez stabljika sa cvastima. Prilikom proizvodnje sušenog cveta, košenje se obavlja kada je trećina cvetova u punom cvetanju. Prinosi su od sedam do osam tona svežih cvetova po hektaru od čega se dobija između 3,5 do 4 tona suvog cveća. Sušenja smilja može biti prirodno na promaji i bez direktne sunčeve svetlosti ili u sušarama. Važno je da se prilikom sušenja cvetovi ne mešaju, niti prevrću kako ne bi došlo do oštećenja. Za proizvodnju samo 1 litre eteričnog ulja od smilja potrebna je jedna tona cvetova, pa je ne čudi što je cena ovog ulja kao suvo zlato često i nekoliko hiljada evra.
Okvir:
Lekovita svojstva
Savremena laboratorijska istraživanja lekovitosti smilja potvrdila su iskustva tradicionalne medicine. Smilje ima značajna antibakterijska svojstva, a naučne studije su potvrdile holeretično dejstvo ekstrakata smilja i zaštitno dejstvo na ćelije jetre, kao i njihova antioksidativna i analgetska svojstva. Aktivni sastojci smilja povoljno deluju na popravljanje raspoloženja i dostizanje psihoemocionalne ravnoteže.
Antioksidativni efekat ekstrakata smilja je čak moćniji od dejstva vitamina E zato što deluje zaštitno na membrane ćelija kože, uz izražen stimulativni efekat na sintezu kolagena, pa poboljšava mikrocirkulacija i čvrstinu kože. Etarsko ulje smilja se primenjuje za spoljnu upotrebu kod traumatskih povreda, modrica, hematoma i edema. Povoljno deluje i na ublažavanje opekotina i ujeda insekata. Ima široku primenu kod pacijenata koji imaju problem sa aknama, kuperoze i proširenih vena, a takođe i kao sredstvo za razređivanje krvi i za ublažavanje zujanja u ušima.
Ipak, najširu primenu etarsko ulje smilja nalazi u kozmetici gde je čest sastojak losiona za negu kože sklonu aknama, za ublažavanje ožiljaka, kod kože zahvaćene psorijazom ili suvim i vlažnim ekcemom. Kao i ostala etarska ulja ni smilje se ne sme koristiti u čistom obliku, već isključivo razblaženo, koristeći masna ulja kao bazu, i treba ga veoma štedljivo dozirati. Upotreba proizvoda od smilja se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.
Osim cveta sveži listovi smilja se koriste u kulinarstvu kao začin za jela od povrća i pirinča jer ima ukus koji podseća na kari, ali listove treba ukloniti pre serviranja jela.
