Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da je država za poslednjih godinu dana preduzela niz značajnih mera zahvaljujući kojima je poljoprivredno tržište ozbiljno unapređeno, a uspešno je sproveden i proces digitalizacije poljoprivrede i obezbeđena nikada veća sredstva za subvencije.
„Prošle godine budžet za poljoprivredu bio je rekordan, i ove godine iznosi 119 milijardi dinara, što nije malo novca. Mislim da je rezultat neminovan, samo treba vremena“, kazala je Tanasković na 29. po redu panelu na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, pod nazivom „Održiva poljoprivreda: Izazov za budućnost“.
Usmerili smo se ka stočarstvu i povećanju stočnog fonda, istakla je Tanasković, dodajući da smo u padu u tom polju 20 godina i država sada to mora da zaustavi.
„Mi smo projektovali u predlogu koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo pre mesec dana, „Skok u budućnost Srbija 2027“, rast stočnog fonda na 5 do 8 odsto godišnje, ali očekujemo mnogo više“, istakla je Tanasković.
Ministarka je navela da više nema nikakvih dilema koje su to mere koje će država subvencionisati.
„To mora da bude transparentno i jasno. Svaki poljoprivredni proizvođač mora unapred da zna“, rekla je Tanasković.
Ono što je ključno u ovom procesu digitalizacije je što imamo sve podatke na jednom mestu, znamo ko su korisnici i svaki poljoprivredni region možemo da targetiramo merama za taj region i da svaki poljoprivrednik dobije baš ono što njemu nedostaje u njegovom kraju, ukazala je Tanasković.
Sumirajući prethodnu godinu, ministarka Tanasković je podsetila da je država uradila mnogo intervencija i interventnih mera u 2023. godini koja je po svemu sudeći bila vanredna godina što se agrarne politike tiče.
„Imali smo neverovatnu situaciju i stanje na evropskom tržištu gde vam Ukrajina kao jedan od najvećih proizvođača kompletnu proizvodnju izruči u EU, i svi mi smo time pogođeni“ , prokomentarisala je ministarka i istakla da su pojedine subvencije kao odgovor na to povećane, uvedeni su prelevmani, interventne mere za viškove…
Kako je ministarka napomenula, uloga države nije da garantuje minimalnu cenu nekog proizvoda, već da se stvori povoljan privredni ambijent i ona smatra da sve učinjeno tome i doprinosi.
Glavni strateški cilj države je bezbednost snabdevanja, i svi ostali ciljevi se fokusiraju na njega, istakla je Tanasković.
Tanasković je ukazala i da država mora da ima jasno razvijenu „sociološku stranu“ koja je fokusirana na male proizvođače i najavila da će strategija poljoprivrede do kraja ove godine ugledati svetlost dana.
„To će biti prava strategija ka kojoj je država opredeljena, jasni ciljevi koji su poprilično ambiciozni“, najavila je Tanasković.
Ja veću efikasnost očekujem već krajem ove godine i svake sledeće. Pored nacionalnog budžeta, mi imamo IPARD program 3, završili smo IPARD 2 koji je trajao 5 godina. To je predugačko, više od 5 godina trošite grant. To ne sme da se desi. Krenuli smo sada sa prvom merom IPARD 3 i to je još novih 500 miliona evra investicije u poljoprivredu, istakla je Tanasković.
Takođe, ministarka je ponovila da postoje i posebni grantovi države i da je sve namenjeno malim poljoprivrednicima, jer oni mogu da rastu samo uz odgovarajuće investicije, uz komentar da su sva davanja eksponencijalno porasla poslednjih godina.
„Sve što je mogla država da uradi da ambijent ostane povoljan, da poljoprivrednik ostaje, da stoku ne prodaje i da ne gasi farme već da ih puni. Većina davanja države nisu nikada bila veća i mislim da smo sliku zaokružili“, zaključila je Tanasković.
