Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza, istakao je da je Zadružni savez Srbije od početka uključen u organizaciju Međunarodnog sajma poljoprivrede, koji je organizovan treći put po redu, u Bogatiću. Ono što je po njima značajno što se tiče sajmova, na prvom mestu je sinergija i saradnja između svih činoca koji mogu da doprinesu razvoju poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije.
„Sajam je jedan od tih mogućnosti gde se razmenjuju iskustva, nove tehnologije, iskustva, znanja. Zadružni savez Srbije na prvom mestu uvek ističe znanje. Sajam je jedna od tih, Fakulteti, Instituti, sve što je dobro u inostranstvu, a primenjivo na vašoj teritoriji je dobro. Zajedništvo i sinergija izvlači taj drugi deo koji se zove zadruga i udruživanje poljoprivrednika.
Po njegovim rečima Sajam je mesto gde poljoprivrednici mogu da razmene svoja iskustva.
Na Sajmu se ne okupljaju samo zadrugari nego i svi poljoprivrednici, dobavljači i to je prilika za razmenu iskustava. Oni uvek iskoriste priliku da pomenu stočarsku proizvodnju. Ističe da mu je drago što je čuo prilikom otvaranja sajma da će ministartsvo poseban akcenat imati prema stočarstvu, njima je to veoma značajno, posebno govedarska i stočarska proizvodnja, koji po njima treba da budu nacionalni program koji će da povuče sve ostale delatnosti. Na četvrtom mestu si investicije, ali naš sagovornik kaže da je sve to udruženo kroz znanje, udruživanje, investicije pogotovo u zadružnom sistemu.
Oni u Zadružnom savezu koriste priliku da kažu da je ove godine 130 godina od osnivanja prvih zadruga, pored Vranova, Azanja još uvek postoji pod istim matičnim brojem. Zadružni savez uvek bazira svoj rad na predlozima,crpi informacije sa terena, sa direktnim kontaktom sa ljudima, predložili su Vladi Republike Srbije formiranje novog ministarstva koje bi se zvalo i bavilo se ministarstvo za razvoj preduzentištva i zadrugarstva. Ministarstvo poljoprivrede koje bi se bavilo sistemskim problemima u okviru stočarstva. Naravno tu su jako značajni i fond za razvoj zadruga, postoji zakon koji je već 9 godina na snazi predviđa formiranje fondova od republike,pokrajina, lokalnih samouprava koje bi podsticale udruženog poljoprivrednika, a sve vezano za investicije koje je rekao Mihailović, i dodao:
„Dobra stvar je da se pomogne zadruga, zadrugar, da se te pare iskoriste, da prate cikluse proizvidnje i da se one kasnije vrate da opet ima za naredni. Fond je jako značajan i veoma je bitno i zapošljavanje stručnih kadrova. Da sama zadruga odluči koji im je kadar neophodan pa da zaposle. Državni fakulteti, veterinarski i poljoprivredni, imaju razumevanja za taj predlog i žele da se uključe, da njihovi studenti učestvuju i da steknu kroz zadrugu dragoceno iskustvo i ti kadrovi su jako važni i za celu našu zemlju da će biti nosioci agrarne politike određenim lokalnim samouprvama. Imaju svakodnevnu komunikaciju sa Republikom Srpskom, sada su u Bogatiću gde je vrlo blizu Republika Srpska, ali sam Zadružni savez razmenjuje iskustva, oni su dali akcioni plan za razvoj zadrugarstva na pet godina. Kada je u pitanju program za zapošljavanje stručnih kadrova već je sproveden u Republici Srpskoj. Oni su preuzeli njihovu ideju koja je donela rezultate, oni od nas crpe program 500 zadruga, 500 sela, gde je preko 200 zadruga u republici Srbiji dobili sredstva. Pogotovo je značajno za nove zadruge koje su dobile sredstva i uspele da ih iskoriste na pravi način i da imaju realne prihode, ističe naš sagovornik.
