Usled neadekvatnih uslova držanja i nedovoljne higijene u stajama među ovcama se može pojaviti šuga. U pitanju je zarazna bolest koja je rasprostranjena u gotovo svim ovčarskim regionima, a najčešće se javlja tokom zime i u rano proleće. Šuga ovaca je parazitarno oboljenje kože prouzrokovano različitim vrstama šugaraca. Brzo i lako se prenosi sa životinje na životinju, a najčešće oboljevaju ovce koje nisu u dobroj kondiciji. Uzročnici bolesti su grinje, šugarci kojim ima više vrsta, a u Srbiji je najzastupljeniji psoroptes šugarac koji parazitira na površini kože.

Zarazna se u stado može uneti kupovinom bolesnih šugavih životinja.  Prenosi se kontaktom sa ovce na ovcu, ali i vunom i krastama koje se mogu zadržati na ogradi, bodljikavoj žici, trnju i grmlju, kao i priborom za šišanje. Ukoliko je u pitanju psoroptes šugarac on rilom buši kožu i sisa krv i limfu, svojim prisustvom iritira kožu izazivajući lokalno zapaljenje i jak svrab. Na mestu uboda stvaraju se čvorići i mehuri i to već za dva do tri dana nakon infekcije. Bušenjem kože nastaju otvori kroz koje izlazi limfa sa propalim ćelijama epidermisa što izaziva zapaljenske procese i otpadanje dlake. Sekreti šugaraca izazivaju svrab, koji je i prvi simptom bolesti usled čega dolazi do učestalog češanja ovaca o razne predmete ili prepreke. Bolest se u početku pojavljuje na grebenu, a zatim se širi prema leđima i vratu, a nakon toga prema stomaku. Po koži zaražene ovce se pojavljuju crvenkaste mrlje i mehurići, koji prskaju ostavljajući rane na kojima se stravaruju kraste koje se sasuše i otpadaju u vidu ljuspica i peruti. Koža postaje gruba, ispucana i naborana. Često se javljaju i teže ozlede usled češanja pa mogu nastati krvarenja i sekundarne infekcije. Na obolelim mestima vuna je suva, krta i lako se kida, pa dolazi do njenog otpadanja ili u pramenovima visi na  životinjama.

Razvoj promena na koži i vidljivo ispoljavanje šuge zavisi od otpornosti organizma. Kod životinja koje imaju solidan imunitet šugarci teško ispoljavaju svoj patogeni efekat, ali kod životinja sa oslabljenim imunitetom šuga može da se javi u kliničkom obliku. Ovi šugarci na domaćinu žive meseca do dva i polažu oko 60 jaja, a razvojni ciklus traje dve do tri nedelje tokom zime, odnosno dva do tri meseca tokom leta. Bolest izbija u hladnim danima kada životinje borave u stajama, a leti kada su ovce na otvorenom pod dejstvom sunčevih zraka šugarac prelazi u abiotično stanje, živi ali se ne razmnožava. Osim direktnim kontaktom sa obolelim životinjama zaraza se može prenositi preko raznih predmeta gde šugarci ostaju infektivni i do šest meseci.

Bolest izaziva nemir i stres kod obolele ovce koja ima refeleks „grickanja“ odnosno naglo legne i grize kožu što može potrajati i do 10 minuta. Jedan od propratnih simtoma je malokrvnost što se može vidi pregledom očne sluznice. Inficirane ovce imaju manju mlečnost, rađaju mrtvu ili jaganjce manje težine. Na ovčiju šugu su posebno osetljivi mladunci jer još uvek nemaju dovoljno razvijen imunitet i kod njih najčešće dolazi do komplikacija odnosno do dehidracije, sekundarne bakterijske upale pluća ili septikemije. Simptomi su vrlo karakteristični pa nije teško zaključiti da je u pitanju šuga. Ipak, najbolje je pozvati veterinara koji će uzeti uzorak sa promenjenog dela kože i na osnovu laboratorijske provere postaviti tačnu dijagnozu. Šišanje može zaustaviti napredovanje šuge jer se uklanjanjem runa grinje izlažu suncu i isušivanju. Lečenje zaražene ovce može se sprovesti kupanjem u posebnim bazenima sa vodenim rastvorima akaracida (neocidol, entanon…). Kupanje u razmacima od 10 dana treba ponoviti dva do tri puta. Najefikasniji način lečenja je inekcijama ivermektina pri čemu doze treba uskladiti prema telesnoj težini grla. Kod šuge ovaca lek se aplikuje dva puta u razmaku od sedam dana, ali se ne sme koristiti u četvrtom i petom mesecu graviditeta. Veoma je važno sprečiti mešanje tretiranih i netretiranih životinja 7 dana po završetku tretmana.

Prvencija je ključna kod kontrole i sprečavanja pojave ove zaraze kod ovaca. Ukoliko je došlo do zaraze pašnjak ili staja se smatraju kontaminiranim područjem najmanje 17 dana nakon uklanjanja zaraženih ovaca. Da bi se sprečila pojava bolesti neophodno je da novopridošle životinje budu u karantinu tri nedelje pre mešanja sa drugim ovcama na farmi. Redovna dezinferkcija vozila u kojim se transportuju ovce, staja, opreme i ograda je veoma važna kako bi se sprečila pojava ovčje šuge. Povedite računa o kvalitetu ishrane životinja jer ovce u dobroj kondiciji teže oboljevaju, ali i da li se tokom ispaše mešaju sa životinja sa drugog gazdinstva. Posmatrajte ponašanje svojih ovaca kako biste uočili na vreme da li se ponašaju „čudno“ i na prvi znak bolesti pozovite vetrinara koji će vas posavetovati od daljim koracima kako biste zaštitili svoje stado.