Jedan lep i sunčan dan proveli smo u porodici Maletić u Bogatiću. Na ulasku su nas dočekali ljubazni domaćini, bračni par, Silvija i Aleksandar Maletić i odmah su nam objasnili da je gazdarica farme Silvija a da je suprug samo pomoćnik. Ona je zadužena za ovce a domaćin za svinje o kojima ćemo nekom drugom prilikom, ali iz razgovora smo zaključili da je svinjarstvo trenutno profitabilno pa neka tako i ostane.
Na samom početku obilaska farme, za koji smo se najavili svega dva sata ranije, otišli smo da vidimo prinove. Naime, pre samo dva dana dve ovce su se ojagnjile. Jedna je imala trojke, a druga dvojke. Autor ovih redova nije mogao da odoli pa je jedno od jaganjaca odmah uzeo u naručje. Za samo jedan minut jagnje je zaspalo, a vi sigurno znate kako jer se kaže zaspao ili zaspala je kao jagnje.
Kada smo već kod prinove i podmlatka da ovu priču onda započnemo o čuvenoj plodnosti romanovske ovce. Pitamo Silviju da li je stvarno ova ovca plodna koliko se o tome priča? „Ova rasa bukvalno bude polno zrela i sa 4,5 meseca ali mi ih ne puštamo u parenje pre 10 meseci što zbog subvencija to i zbog same razvijenosti jedinki. Kada su u pitanju mužjaci, njih sačekamo da budu starosti oko godinu dana, da odrastu i budu u potpunosti spremni za priplod pa ih spajamo sa ženkama. U međuvremenu mora se voditi računa da ne bude mogućnosti za preskakanje iz razdvojenih dela ovčarnika. Što se jagnjenja tiče, ne traže nikakvu pomoć i imaju dobar majčinski instinkt. Ipak, volim da sam tu uz njih. Imaju dovoljno mleka za jaganjce, naročito ako su u pitanju dvojke i trojke eventualno za četvorke ima manje ali kada su u pitanju dvojke i trojke bukvalno ne smemo prva dva tri dana ni da hranimo previše ovcu zato što može dobiti mastitis. Tada vodim računa da im prva dva dana ne dajem koncentrovanu hranu jer bi imale previše mleka. Tako da im dajemo isključivo seno u prva dva dana a kasnije uključujemo ponovo koncentrovanu hranu kada jaganjci odrastu za koji dan da mogu da posisaju sve što ima u vimenu. Jagnjad zalučujem posle osam nedelja. Gledam tačan datum i to je praksa za svako od mladunaca“ kaže Silvija.
Njoj suprug Aleksandar pomaže u pripremi stočne hrane. Za ishranu ovaca koriste kukuruz, soju, pšenicu i premikse. „Ujutro i uveče dajem koncentrovanu hranu i seno, a preko dana dobiju sena za užinu. Jedu i slamu, ne biraju ništa što se tiče hrane.
Što se posla na farmi tiče, dan mi počinje oko 8 časova. Kod ovaca ima muziku sa radija koji im uvek radi. Ja kda dođem one se obraduju ali nisu naporne niti tokom dana bleje. Volim da provodim vreme ovde sa njima na farmi“ objašnjava nam Silvija i dodaje: „Pre nešto više od pet godina počeli smo da se bavimo ovčarstvom. Uzeli smo četiri šilježice i jednog ovnića a posle smo polako povećavali njihov broj. Pre dve godine kupili smo od farme Trifunović 20 šilježica i sada smo na negde 60-ak priplodnih ovaca i četiri ovna. Planiramo da idemo do 100 ovaca jer su to kapaciteti koje možemo mi da izdržimo, jer pored ovog posla imamo i svinje a potrebna nam je i dodatna zemlja ali su nepohodna i dodatna sredstva. Inače ovo sam počela da radim sasvim slučajno, nisam ništa znala da radim sa ovcama niti sam se susretala sa njima. Suprug je bio protiv jer on više voli svinje ali ja sam ipak odlučila da se oprobam i nisam se pokajala. Ovce su nam relativno mlade, najstarija ima tri godine, kažu da što su starije to su i plodnije uglavnom do sada smo imali najviše dvojke i trojke ali dešavalo se da imamo i četvorke dok petorke još nismo imali, mada kažu da se i to dešava. Kada su u pitanju četvorke potrebno ih je dohranjivati. Ja to radim tako što uzmem flašicu sa mlekom i ponudim svako od njih. Ono koje je gladno uzeće i njemu najviše dam da popije mleka. U početku počnem sa nekih 100 ml na svakih dva sata a kasnije proređujem na četiri do tri puta dnevno. Meni je ovo milina raditi. Ovaj posao ne bih menjala ni za šta na svetu. Uživam dok provodim vreme sa njima i zaista mi nije teško“.
Oni koji su se najviše najeli majčinog mleka neće uzeti zamenu već će i dalje sisati majčino mleko a ono kome nije dovoljno majčino mleko ono će posisati mleko iz flašice. Ono što je sada zanimljivo je velika tražnja za priplodnim materijalom:“ Takođe je interesantno da smo u ovoj sezoni jagnjenja imali izuzetan visok broj muške jagnjadi. Kažu i drugi proizvođači da imaju takvo iskustvo i kod drugih rasa. Inače, kada prodajemo mušku i žensku jagnjad prodajemo ih kada imaju oko tri meseca“ kaže za naš časopis Silvija i dodaje još: „Imajući u vidu da je velika grupa ovaca, često imamo cikluse jagnjenja tako da stalno imamo jagnjenje i prodaju jaganjaca. Imali smo i u novembru i u decembru pa u januaru i od tada nismo imali prodaju jer trenutno je pauza ali očekujem da ću za dva meseca ponovo imati. Sve što sada imamo za prodaju je već rezervisano. To vam dovoljno govori koliko je ovčarstvo u usponu ali i ova rasa“.
Inače ove ovce su dobre, mazne ali neće sa svakim odmah da se maze. Kada dođe neko koga ne poznaju one se uznemire dok ne vide o kome se radi jer znaju da će doći nekad i veterinar da im daje vakcine ili će ići na šišanje tako da su oprezne: „Nekad naravno dođu i kupci pa isto nastane uznemirenost ali generalno su jako mirne i dobre“ objašnjava Silivija Maletić vlasnica ove lepe farme ovaca.
„Ako sam ja sama čim im se javim i čim čuju moj glas one su radosne i raduju se da se mazimo, da ih nahranim, provodim vreme sa njima i meni je to velika radost. Moram da se pohvalim da mi je u gostima bio moj kolega Aca Trifunović od koga sam uzela šilježice i on je prezadovoljan kada je video kako izgleda prostor gde žive i kako sada izgledaju kao ovce i zaista je nama bilo isto zanimljivo to što je on došao da vidi kakve su ovce koje su poreklom od njegovog stada“.