U najavi je toplo i suvo leto, što ne ide naruku ratarima, jer takvi vremenski uslovi pogoduju razvoju specifičnog oboljenja šećerne repe. Prošle godine u nekim delovima Vojvodine, poprimilo je razmere epidemije.

Da se u određenim godinama nešto čudno dešava sa usevom šećerne repe, prvi put u našoj zemlji primećeno je 70-tih godina prošlog veka.

Naučni radnici novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo uočili su gumozu, koja je značajno smanjila prinos i kvalitet roda. Tada se samo znalo za posledice. Tek 2020. stručnjaci beogradskog Instituta za pesticide otkrili su prouzrokovača. Reč je o specifičnoj vrsti bakterije – fitoplazmi, koju prenose insekti. U ovom slučaju, nije opravdana primena insekticida, pa preventivne mere i te kako mogu da utiču na smanjenje štete.

Kako je gumoza najviše zahvatila Srem i Banat, i u oranicama Kompanije „Matijević agrar“ u Proizvodnom centru „Mihajlovo“ lane su beležili gubitke, ali u znatno manjem procentu, zahvaljujući sistemima za navodnjavanje koji su biljkama obezbedili vodu u kritičnim fazama razvoja.

I dok zbog gumoze neki od dugogodišnjih proizvođača odustaju od šećerne repe, beleži se i nešto veći broj ratara koji prvi put ovog proleća seju tu industrijsku kulturu. Za sada se ne zna da li će gumoza i ovog leta poprimiti epidemijske razmere, ali je dokazano da preventivne mere znatno umanjuju štetu.