Za ishranu živine koriste se različita hraniva. Hraniva treba da sadrže nizak nivo sirovih vlakana, proteine, lipide i skrob. Hraniva za živinu se dele na: energetska, proteinska i mineralna.

Energetska hraniva su zrna žotarica. Zrna kukuruza predstavljaju osnovni izvor energije. Kukuruz sadrži malu količinu sirovih vlakana, pa je i samim tim lako svarljiv. Takođe sadrđi vitamin E, vitamine B kompleksa kao i karotin koji utiče na boju žumanceta.

Ječam sadrži veću količinu sirovih vlakana od kukuruza, zbog čega u obrocima može zameniti samo deo kukuruza. U svom sastavu ima 10 – 11 % proteina i 2 % masti. Ječam sadrži manje energetskih hraniva od kukuruza, kao i vitamina i karotina. U ishrani živine, u obroku ne sme biti više od 20 % ječma jer dovodi do depresije u konzumiranju hrane.

Pšenica za ishranu živine je uglavnom pšenica koja se ne može upotrebiti u ihrani ljudi zbog svog lošeg kvaliteta. Sadrši 10 – 14 % proteina, veoma malu količinu vitamina A i D, dok vitamina B ima znatno više. Pšenične mekinje imaju malu energetsku vrednost i visok sadržaj sirovih vlakana zbog čega se često ne preporučuje  njihova upotreba u ishrani.

Ovas sadrži najmanje metaboličke energije i najviče sirovih vlakana. Sadrži 7 – 15 % proteina koji su izrazito lošeg kvaliteta. Ovas utiče na operjavanje i sprečavanje pojave kanibalizma. Povećava nosivost koka nosilja ukoliko se u njihovoj ishrani koristi oljušteno zrno ovsa. U smešama koncetrata za živinu, maksimalan nivo zrna ovsa može da iznosi 10 – 15%.

Raž je po svom hemiskom sastavu sličan pšenici. Njegovo korišćenje u ishrani živine je ograničeno zbog prisustva gorkog ukusa. U koliko je količina raži u obroku veća od 10 % dolazi do lepljivog izmeta, smanjenja konzumiranja hrane i prerasta životinja.