Kritični periodi nedostatka vlage za pšenicu su setva i nicanje ali moramo naglasiti da ipak i male količine vlage neće negativno uticati na ovu fazu. Ako količine padavina od klasanja do zrenja su optimalne to će povoljno uticati na hektolitarsku masu i masu 1000 zrna, organoleptički se može zapaziti da su zrna jako krupna. Optimalna vlažnost zemljišta za pšenicu i ozime kulture se kreću u proseku oko 70 – 80 % od poljskog vodnog kapaciteta, za klasanje 80 – 85 %, bokorenje 65 – 70 % kao i u nalivanju zrna 65 – 70 % od poljskog vodnog kapaciteta.

Realno, suša se kod nas javlja uglavnom u  drugom delu vegetacije. Pri suvom zemljišta u fazi klasanja prinos zrna može da se smanji i za više od 50 % dok u fazi mlečnog stanja biljke pšenica lakše podnosi sušu nego u fazi klasanja. Nedostatak vlage kod pravih žita, posle oplodnje dovodi do manje mase zrna što utiče na prinos a naročito i na kvalitet samog zrna. Zato i kod ovih biljnih vrsta kažemo da su uvek veće količine padavina potrebne posle oprašivanja.