Pomalo egzotičan, ali vrlo hranljiv batat moguće je uzgajati i kod nas. Batat je tropska biljka. Potiče iz Latinske Amerike i odatle se proširio po tropskim područjima širom sveta.
Batat su poznavali i uzgajali još drevni narodi poput Inka u Peruu, Maja u Meksiku, Maori na Novom Zelandu. U tropskim uslovima batat je višegodišnja biljka.
Osim u tropskim područjima, gajenje batata je moguće i u umerenijim klimatskim uslovima, kakve na primer imamo i mi.
Batat ne pripada porodici Solanace već porodici Convolvulus odnosno familiji gde spada poponac.Ta sličnost je najviše vidi na samom cvetu koji je prečnika 3-4 cm a boje variraju od svetlo ljubičaste, nežno roze do crvenkaste. Stabljika je vreža, dužine od 60 cm pa sve do 5 m. Koren može dostići do 2 m u dubinu, ali se najveća masa korena nalazi do 30cm u zemljištu. Jedna biljka može razviti od 4 do čak 18 takvih zadebljalih korenova, pojedinačne mase 100-500gr. Zbog oblika plod batata nazivamo “gomoljima” i ako po svojoj anatomiji to ustvari nisu. U ishrani se upotrebljava kuvan ili pečen a sadrži ugljene hidrate ,vitamine A,C,E,B i minerale Cu, Mn, K, Fe.
Budući da je batat tropska biljka, odgovara mu toplota i vlaga a ne podnosi mraz. Za uspešno uzgajanje batata potrebno je najmanje 4 meseca perioda bez mraza.Tokom tog perioda, dnevne temperature bi trebale biti 21-25 stepeni, dok se noćne ne bi smele spuštati ispod 12 stepeni. Pad temprature ispod 10 stepeni može dovesti do unutrašnjih oštećenja biljke i čak do propadanja.
Batat najbolje uspeva na lakšim, dobro dreniranim terenima. Iako batat voli vlagu, zadržavanje vode bi moglo štetiti korenu.
Idealna pH vrednost zemljišta za gajenje batata je izmedju 5.5-6.5, što znači da mu odgovara blago kiselo zemljište.
Rasad batata se dobija tako što se sitniji i zdravi korenovi posade u toplo i vlažno tlo u zaštićenom prostoru i u kontrolisanim uslovima. Na jedan kvadratni metar može se rasporediti do 100 korenova. Izbojci su spremni za presadjivanje 4-6 nedelja posle sadnje i tada imaju dužinu 15-25 cm. Nakon otkidanja, na biljci izbijaju sledeći izbojci. Svaki posađen korenmože dati više rasada, ponekad čak i do 9. Sadnja odvija u više navrata, odnosno kako se razvijaju nove generacije izbojaka.
Batat se sadi kada je temperatura zemljišta iznad 18 stepeni. Što je temperatura viša rasad će se brze ukoreniti, ovakve temperature se postižu u kontinentalnim uslovima najčešće do sredine maja. Batat se sadi na dubinu 5-10 cm, ali pri tome treba voditi računa da barem 2-3 nodije budu u zemlji. Razmak izmedju redova je 1-1.2m a u redu 30-50cm.
Batatu treba manje djubriva od drugih povrtarskih kultura . Poželjno bi bilo koristiti NPK djubrivo formulacije 7:14:21
Zadebljali korenovi batata mogu se vaditi već 3 meseca nakon sadnje. Ipak, ukoliko vremenski uslovi dozvoljavaju berbu je dobro odložiti. Koren će tako postati krupniji, pa će i prinos biti veći. Berba batata odvija se od avgusta do oktobra, ali svakako pre prvih mrazeva. Ukoliko vas ipak iznenadi raniji jesenji mraz, ne brinite, još ništa nije izgubljeno. Korenovi su zaštićeni pod zemljom pa ih samo treba što pre izvaditi. Uobičajna dužina batata je 15-20 cm,a preporučena masa je 150-400gr.
Prinos ove kulture može biti od 20-50t/ha. Rezultati u proizvodnji ukazuju da se prinos po jednoj biljci kreće i do 3kg.
Smatra se da je batat tehnoločki zreo kada iz prerezane vreže poteče beli sok.Nekoliko dana pre berbe batata dobro je pokositi nadzemni deo biljke. Tako će krtole razviti čvršću pokožicu, što će smanjiti mogućnost očtećenja prilikom vađenja i skladištenja. Zdrav koren batata moguće je skladištiti do 7 meseci na temperaturi od 15 stepeni, uz relativnu vlažnost vazduha od 85-90%.
