Sorta koja daje visokokvalitetna i vrhunska crvena vina

Blatina je sorta koja  potiče iz Bosne i Hercegovine, gde se smatra autohtonom sortom. Gaji se u dolini Neretve u okolini Mostara, u Hrvatskoj (Dalmacija), manje u Makedoniji i sporadično u Crnoj Gori i Srbiji .

Čokot je jake vegetativne snage, vrlo bujan.

Vrh mladog lastara je ružičastocrvene boje, blago povijen i slabo maljav.

Cvet je funkcionalno ženski (autosterilan) i sorta se mora saditi sa drugim sortama koji su dobri oprašivači: Merlo, Game, Alikant Buše, Trnjak i dr. Ovo je veliki nedostatak sorte i poslednjih dvadesetak godina se intenzivno radi na njegovom otklanjanju. Očekuje se nova Blatina dobijena ukrštanjem Blatine i Vranca sa samooplodnim cvetom, dobrom i redovnom oplodnjom .

Grozd Blatine pri normalnoj oplodnji je krupan, rastresit do srednje zbijen, mase do 300 g. Pri lošoj oplodnji grozdovi su rehuljavi.

Blatina sazreva kasno u III epohi zrenja.

Sortu treba gajiti u špalirima i mešovito rezati na kratke kondire i lukove na 6 – 8 okaca. Treba voditi računa o kontrolisanom opterećenju okcima i prinosima, u cilju dobijanja željenog kvaliteta grožđa.

Najbolji rezultati se postižu na ako se gaji na toplim, umereno plodnim i rastresitim zemljištima i na odgovarajućim položajima.

Osetljiva je prema gljivičnim oboljenjima.

Šira sadrži 20 – 24% šećera i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Šira je bezbojna, prijatnog mirisa i ukusa. Randman soka je 55 – 65%.

Blatina daje visokokvalitetna i vrhunska crvena vina proizvedena od istoimene sorte grožđa uz dodatak 15% sorti oprašivača.

To je jako, suvo crveno vino sa 12 – 14% alkohola i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Vino je tamno rubin crvene boje, harmonično, osvežavajuće, pitko i sa karakterističnim sortnim mirisom i ukusom. Za vino je dobro da odleži u drvenim bačvama nekoliko godina, do pet, i pri tom mu se povećava kvalitet.

Preporučuje se uz jela od mesa, posebno uz pečenja, riblje paprikaše i goveđi pršut. Pije se polako, čisto, rashlađeno na 18oC.

Sorta nije zvanično rejonirana i preporučena za vinogirja u našoj zemlji.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

27.02.2024.

Gde je najbolje čuvati vino

19.02.2024.

Kako orezati vinovu lozu

12.02.2024.

Otkrivamo vam  šta znače oznake na etiketama na flaši

16.01.2024.

Famozna oranž vina

10.01.2024.

Da li znate koliko je potrebno grožđa za jednu flašu vina?

27.11.2023.

Vodimo vas na Ogledno dobro Radmilovac

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca