Blatina je sorta koja  potiče iz Bosne i Hercegovine, gde se smatra autohtonom sortom. Gaji se u dolini Neretve u okolini Mostara, u Hrvatskoj (Dalmacija), manje u Makedoniji i sporadično u Crnoj Gori i Srbiji .

Čokot je jake vegetativne snage, vrlo bujan.

Vrh mladog lastara je ružičastocrvene boje, blago povijen i slabo maljav.

Cvet je funkcionalno ženski (autosterilan) i sorta se mora saditi sa drugim sortama koji su dobri oprašivači: Merlo, Game, Alikant Buše, Trnjak i dr. Ovo je veliki nedostatak sorte i poslednjih dvadesetak godina se intenzivno radi na njegovom otklanjanju. Očekuje se nova Blatina dobijena ukrštanjem Blatine i Vranca sa samooplodnim cvetom, dobrom i redovnom oplodnjom .

Grozd Blatine pri normalnoj oplodnji je krupan, rastresit do srednje zbijen, mase do 300 g. Pri lošoj oplodnji grozdovi su rehuljavi.

Blatina sazreva kasno u III epohi zrenja.

Sortu treba gajiti u špalirima i mešovito rezati na kratke kondire i lukove na 6 – 8 okaca. Treba voditi računa o kontrolisanom opterećenju okcima i prinosima, u cilju dobijanja željenog kvaliteta grožđa.

Najbolji rezultati se postižu na ako se gaji na toplim, umereno plodnim i rastresitim zemljištima i na odgovarajućim položajima.

Osetljiva je prema gljivičnim oboljenjima.

Šira sadrži 20 – 24% šećera i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Šira je bezbojna, prijatnog mirisa i ukusa. Randman soka je 55 – 65%.

Blatina daje visokokvalitetna i vrhunska crvena vina proizvedena od istoimene sorte grožđa uz dodatak 15% sorti oprašivača.

To je jako, suvo crveno vino sa 12 – 14% alkohola i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Vino je tamno rubin crvene boje, harmonično, osvežavajuće, pitko i sa karakterističnim sortnim mirisom i ukusom. Za vino je dobro da odleži u drvenim bačvama nekoliko godina, do pet, i pri tom mu se povećava kvalitet.

Preporučuje se uz jela od mesa, posebno uz pečenja, riblje paprikaše i goveđi pršut. Pije se polako, čisto, rashlađeno na 18oC.

Sorta nije zvanično rejonirana i preporučena za vinogirja u našoj zemlji.